Delo

272 Д Е Л 0 јатељима. Савладан Адмгтос пристаје и на жељу Алкестиеу, куне јој се Хестијом, заштитнидом домаћег огњшпта, да јој деца неће добити маћехе. Премину невина жртва, заспа самртпим сном депа Алкеста. Спровод се кренуо уз пратњу иобожних посмртних песама. А баш у томе очајном тренутку ступа у двор ведар и весео гост, посланик Зевсов, син његов Хераклес, да потражи одмора у гостољубива домаћина. Улази горостасан и снажан као Бог, задахнут железним здрављем, онијен јуначким поносом. Преко нагих му рамена пребачсна лавовина и бујна грива немејскога лава меша се у косе витезове. Нутује за Трачку, да се огледа са злогласним погапиком Диомедом, коме већ нема такмаца. Тешко је пала ова висока похода у тим узбудљивим и дрним тренутцима. Но Адметос не сме одбнти госта, бојећи се гнева божјег; мора примити милог пријатеља, у чијем се дому, у Аргосу, тчко обилато частио и царски дарован био. Хераклес је видео пратњу, видео црнину осетио горчипу жалости, која је као олово полегла на душе. Али му је домаћин објаснио да је покојница пека туђинка из далека краја. Ипак није места гостовати у дому, где се туга свија и Хераклес хоће да иде тражити друго склопигате. Најзад попушта гостољубљу, нрнма со и хлеб, а слугама је наређено да га госте и служе, да буде оран и задовољан. Затворепа су и унутарња врата да јадовања не допиру до безбрижна госта. У II чину звездана и ведра ноћ спустила је вео на мртву краљицу, која лежи на одру, пред дворцем. Прилазе аеди, да песмом узнесу хвалу оној, која једипа нема кипа свога; пред чијим је ликом занемела и молитва сама. Нису јој смели подизати олтаре и храме. Кубе пароског мрамора вије се пад могилом славних краљева и јунака, што их је Зевс подигао у нолубогове. Али ће им сада славу номрачити сјај Алкестин: њихиа ће супца потамнсти пред чистом и блиставом звездом њеном. Нрилази гласник да прикаже највећу међу највећим краљицама, како је иогружен народ жали у дубокој хвали. Тиха музика сетно извија јадованке, а подвојен народ редом ирилази, да иа одар положи дарове своје. Нрилазе канеФоре и прилажу пуне амФоре и медне колаче, да се мртви заложе кад се једном иробудо. Ето и једне мајке да наднесе над одар одојче своје, пудећи покојници невини осмех дегињи, јср је матери само зато у гробу тешко, шго пе гледа деце своје.