Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 275 (5ило намештеиим разлогом не правда што се за сина не жртвује. Код Еурипидовог Фереса иоказује се сирова природност, онаква каква је у ствари. Види се нозната старачка саможивост, без удешавања и увијања. Зар је он крив игго су у Грчкој такви закони да отац не мора за сина умрети. У осталом, син му све што има од њега има, па зар сад и живот хоће. Па кад је тако нежан муж, што не умре он, но жртвује леиу и младу жену. А и она, па што су јој ти холи подвизи? У осталом, нека ради како ко хоће, њему се мили да живи. Подвргните таквој анализи и остале личиости, Адметоса н. пр., и код њега ћете видети како се отима природни нагон самодржања на штету његове трагичне величине. Колико сам обавештен о оригиналу Еурипидову (на жалост само по преводима), ова је Риволеова прерада доста одвојила од оригинала. Тако је ученик Анаксагорин и присни пријатељ Сократов добио измену баш на оним местима, која су карактерна за његов манир. Јер су се у Риволеовој, као и у оној потпунијој преради од АлФреда Гасиеа, избегле неке животне суровости и сурове природности, непријатне, у осталом, за уво навикнуто на песничка облагорођавања. По себи се разуме да је и препев г. Одавића морао утецати на нојединачке пзмене. Је ли тачно оно: 1;гас1иМоге, {гасШоге? Стари су песиици мрзели Еурипида и само је њихова пакост довела до тога да су га Архелајеви иси у комаде растрглп. Нови песници волс и цене великога античкога песника, али му чине и нехотице неправду, што га тако осетно мењају у својим прерадама. Риволеова нрерада' добила је одличног нреводиоца у г. Одавићу. Не мислим о тачности иревода, јер нисам ни упоређивао, већ о леиим, глатким и несничким стиховима г. Одавића. Кретање иде равномсрно, иад је ритмичан, са елеганцијом местимице врло снажном. Примећује се само незнатан број стихова, недовољно обрађених, тс неравно стрче у целини пуној хармоније. Иримери: „Ах, милост! Зар њу срећу ираву?“ „Хај нрођи! Ал’ моје стрпљење не гонп.“ „А сад чуј и мпш.всње моје“. „Прпмимо сад и ми што се примит’ има...“ Неприличност н натсгнутост ових стихова овако оделнто н не пада толико у очи, колико то смета у целокупној складиости. Бпде18 *