Delo

280 Д Е Л 0 приморју источно н јужио одатле било је и старе културе. — Племена у Тракији и Мезији поступео се спајаЈу у већс јединиде. Шума се у всћој мери крчи, путеви се граде, боље је нолитичко уређсње и већа сигурност у иокрајинама. У Тракији се радило гвоздено оружје, а на Пангсону добијањем злата од незнатне грчкс насеобине постаде Фнлипи (РћШррГ). Појавом већих кнежестава у унутрашњости Нолуострва нанредују велика насеља. Римском култивацијом беху само преиначена стара тракијска места Једрене, Филипопољ, СоФија. Као што Грци у јужној приморској зони подигоше многе впроши, тако и Римљани, створивши нровипцију Мезију, основаше пиз вароши дуж Дунава од Београда до Силистрије као и даље од Дунава у унутрашњости Полуострва. И у областима илирских племена настаје стварање већих целина, сличних државама. Дарданима у III в. Скопље беше седиште кнеза. У унутрашњости је напредовало рударство. У областима Илира, Далмата и Либурна било је много вароши (Римљани су 168 г. потчинили 70 „варонпГ). — Није било каквих особитих ендогених процеса. Промена зсмље најбоље се огледа у томс, што су дотле ненриступне планинске области проткане многим путевима, дуж којих је било вароши, а уз то распрострањена земљорадња и виноградарство. — Говорећи о положају писац наиомиње, како су нбкултивисане областп правога Балканскога Иолуострва постале хомогеним деловима великога културнога царства па Средоземном Мору: из дотадашњег иериФеријског прешле су у положај папредовања. Трећа периода обухвата доба од 350—395 до 145—1460 г. но Хр. На Ниндову Нолуострву траје од 395—1460 г. То је доба сузбијања јелинизма. Настају најезде и сеобе, због којих се знатно мењају земља и пасеља у њој. 267 г. Готи пустоше Иелопонез а већ су 395. год. настала пустошења у јачој мери од стране Визигота под Аларихом. Ио томе иисац говори о Словенима, који су поред северннх земаља населили чак н Пелоиопез (,,Зс1а\тоша“). Ипак је Грчка у XII в. била једна од најбогатијнх земаља царства. Од зпачаја је било у ово доба зидање манастира и цркава, а почетком XIII в. иастаје сасвим ново доба: подизање градова (замкова) као у заиадним Феудалпим државама. То отпоче 1205 год. у највећем делу Грчке, нарочито у Пелопезу, када но оснивању латинскога царства (1204) многе Француске илемићске иородпце иосташе госнодарн земљс. За овим писац иомнње продирање Арнаута у ове крајеве, чему је поред осталога био узрок иустош у ово „Франачко доба“. — За тим писац говори о ендогеним и осталим промепама на површиии зсмље у овоме делу Полуострва, а ио томе наглашава, како