Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 281 је Грчка после црквеног расцеиа (880, 867, 1054) била скоро периФеријскога положаја. На Валгсанскоме Полуострву трећа периода траје од 350—1450 г. по Хр. То је доба борбе ромејско-грчке културе противу словепскога и финско татарскога придолажења. Са премештајем највише државне власти на Златни Рог (IV веку) отпочело је потпуно одомаћивање и извођење римске цивилизације: дуж друмова и по варошима настаје романизовање. У VII в. на сусрет романизовања пастаје грецизирање царскога двора и отпочињу интимпе везе са грчком црквом. Затим писац говори (по Томашеку и Вајланду) о данашњим Куцовзасима (Аромунима) као потомцима оних Трачана и Милијана, који се одржаше на међу народима, што у ово доба придођоше. Па онда говори о тим народима: о доласку Словена, Срба, Бугара, номнње Печењеге, Кумане, упаде Руса, наглатава пролазак крсташа и оснивање латинскога царства (1204). С правом изводи, како су у овој периоди земље Балканскога Полуостра много претрпеле: 1) од продирања тих народа, 2) од многих ратова. које су водиле међу собом три јаке државе (византијска, српска и бугарска), 3) због многих религиозних бораба, доје су се од Царпграда распространиле до села и зеселака босанских богомила; и 4) од Турака, које су позвали византијски цареви. Због тога се знато повећао број проиалих места, било је лустих крајева. — Говорећи о шуми и биљноме свету писац помиње, како се у низииама шума понова иодигла нарочито. где је настало подивљавање потока и река и где је због несигурности напуштепо обрађивање земље. Ради потврде свега тога писац износи нозпате оиисе Виљема Тирског (1168) и др., по којима излаже пошумљеност Србије, занадних и источних земаља Балканскога Нолуострва. За овим говори о проређивању сеоскога стаповни • штва у ово доба и о знатнијим варошима, којпх је било, изузев неке (Солун, Скопље, Охрид), поред Цариградскога Друма од Мораве до Једрена. Ниш је био па севериој речној обали. Филипопољ је Барбаросина војска затекла у свакоме изобнљу (ту пробави 12 дана). У Једрене су долазили трговцн из Италије и Каталоније и т. д. Са опадањсм друмова, које је настадо крајем ове иериоде, опале су и многе варопш. II рударство је оиало. — Није било јакнх природних процеса, који би били од утицаја на пласгику земље. Дунавска се делта повећала. Велике реке (Дунав, Морава, Марица, Вардар, Дрипа) су разноврсно иомерале обале, рукаве н др. Царевином и моћннм значајем њене престонице земља је добила н задржала положај посредо-