Delo

вања; а сам јс Цариград највећим делом ове периоде био доиста ноптар царевине. Четврта периода траје од 1450 до 1850 и 1880. У овој периоди писац говори о Балканскоме Полуострву у целини и у главноме износи промене које су у вези са доласком Турака. У источној ноловипи нолуострва од тада је настала осетна густина становништва нарочито у варошима и но равницама. Са азијским пореклом Турака у ве:зи су пеке биљке (елда, ружа, лала, пирииач), а за неке је у турско доба настала јача продукција (јечма, кукуруза, који7је онда пренет из Италије, кестеиа). Привреда је за време Турака била увазађена готово у свима земљама Балкааскога Иолуострва нарочито за прва два века, ма да је доцније земљорадња коракнула а с њом и гушћа насељеност, разуме се у појединим областима. — Нагласнвшн промепу спољњег изгледа вароши (џамије, могаеје, тврђаве) и села (много воће) писац иалаже: како су султани врло мало допринели оснивању нових места (Орханија, Татарназарџик, Ихтиман) и како је турско стаповнигатво броЈно опадало по варошима и селима. — За овим писац помиње страховите земљотресе и вулкаве у овој периоди, а но томе говори о ноложају Полуострва за време Турака и напомнње стварање нових држава у XIX веку. Слаб досадашњи рад у овоме правцу као и нретходно одређен обим књиге узрок су, да је писац како остале земље тако и овај одељак о Балканскоме Полуострву изнео укратко, изложивши већином опште погледе и везе са мало детаља и Факата. Али главно је тежнгате овога рада у општим погледима и новим схватањима, којима писац даје иов правац рада. Иосао је дубоко схваћее и систематски изложен. За исцрнан и иотпун рад ове врстс потребан је већи обим књиге и внгае студије. Због тога и поред свега труда рад је овај у појединостима нетачан, неки су одељцп слабо разрађени и многа нитања само додирнуга, има чешће хипотетичпога, ма да је иисцу добро нозпата стручна литература. Р. Т. Николић.