Delo

56 Д Е Л 0 Кажу, да је думо очатно над Латинком иекакве молитве по .тацманског ванђелија, па је онда куцнуо у три пута штаком по голом трбуху, вичућн: „Дух светога оца папе, нечисти бису! заиоведа да одслужнм мису; и, буд' није нева николико крива, да јој те истирам из пречистог црива, — јер, кад т' у њ изручп нечастнва сила, невиста ркаћа махнитаћа пије ни примптила, почемј' о Дивнци и о рају у блаженом сању снила!“... • »атим је покропи освештаном водицом, и узе овна преходника за — молебствнје, па ходе откуд је и дошао накривљене капе, пуне ћесе н успокојене поповске савјести. А Латннин н Латннка остадоше у слози и љубавн, као да није ништа ни било; нстнна муж унеколико туробан п све више на опрезу, а жена веселија но прије, на некуд и слободнија и внжластија. Овај се звек рашчује по свој Херцеговини, те Лекино име загрмје по оним кршннм планинама, и затресе и џамове на господским кулама и пошену сламу на сиротињским и рајинским пушарама — смијехом и галамом. Не знам да ли те нсте ноћи или које друге, да ли те године илп које од идућих, јер нп сам Лека не бијаше запамтио тачно кад је то било, — само почисто знам. а и он тако тврћаше, да је н то било на Моринама. •Једне мрачне јесење ноћи опази Лека покрај друма на једном чахпру ватру. Сјетп се да ће то битн босанске ћириџије што се с товарима враћају из Дубровника. — Ха, шљиварску н.м мајку, нећу л' н.м што опељугат' ноћес! ...заучиње самом себи, па им се побаучке привуче до коначишта, и, неопажен, усека се међу вреће које они бијаху у кругу око себе као шанац наслагали. Одатле . 1ека према ватри виђе да десетак ћирнџија леже ио ледини замотани у ншроке и рутаве босанске кабнице и хрчу колико год могу — знак да су, трудни и уморни, добро утврдили у сну. Двадесетак спућених коња пасијаху уоколо по ливади, а тројнца Оошњака шетаху око њих, стражећи н коње п товаре и поспалу дружнну. Лека се дочепа једне црвене босанске кабанице, обуче је на се, па се иридружи стражарима и стаде као и они чепатп и шетати унаоколо. -)едан га од ћнрпџнја припази, па, не распознавајући га у мраку и држећн га за неког од дружнне, по ћириџијској навици да не би закуњао или се што забезекнуо упита га: