Delo

Д Е Л 0 <; 1 Дедага се нашао у чуду; зна Муја као мпрна домаћцна н попошна кутњика, па му га жао; зна Леку као оглашеног шехнрета п лопова, ама не може никако да га закучи — брани се, пуст н јадан, као ускок с бусије. — По свој прилици тп се меса хошћело, Мандпћу! II ја бих, билај, душом потег'о, да си крпв. Ти си се, к’о каква ваљана горска вучина, награбио свјетскпјех пара н залога, иа мени, к'о царском муртату, прпзнај што с' учинпо — дина ми тп ништа иећу; а овоме сиромашку нлати ту цркавицу и дангубу — севап ти је, болан! — кушаше га Дедага. — Ако биднем за то и чесни и свјесни, честнтп иашо, ево по врату сам најтањн а по пасу најкрти’ — на твоја сабља а мој живот! Ако ја не бнднем ноштен чо'јек и мирна царева раја, ево да ти потпишем сто талијера глобе; иа ме по иола пресијеци, ако сам нчим натрунио нком а некмо ли Мују Ба'орцу!... правдаше се Лека, па кресну око.м на Дедагу. Сиктер бре, балијетино смрдљива! Дош’о си ту да биједнш чо'јека пп крива нп дужна — нас тп се пашјега меса напотез'о! Издир'! — затутње Дедага на Бахорца а махну на кавазе те га пзбацнше напоље. Лека мало понзоста те одброји обећаннх педесет талијера мнта лакомом турском дјелиоцу правде, па и он изађе за Мујом. Нађе га под ходником на басамцима ђе стоји кукаван и замишљен као да је смрзнут. Лека му од ђавола прнђе, дрмну га за рукав и ходе му се ругатп: — Ето впдшн, балијо од балнје, да твоје „јесп“ мање ври,једп но моје „нијесам“! Па, кукавнцо ннједна, ти да се са мном изнесеш — јели?! А, Бога ми ти ннко краве није укр'о ноја; а зато што сп ма давиј'о... па да му и оца кроз оца, и мајку кроз сестру, и булу кроз димије, п ћабу, п султана, и Мухамеда и све у једну тканицу! Хај, за Бога, пашо господару! — раздрије се Мујо са дио скала, на се суврну те Дедагп у ходају н задавија поново: Хај, помагај за Иејгамбера и његову браду! Похасио се, бива, Илах, па му мало што ми бигаир-хак диже ћасу варенпке испред оне инлежи, п што ме иревари те заложих меса од мога совственог хајвана, п што ми ни с те нн с ове измами соцбину, но ми се још јацка п вођекана усред царског хућумата ми срамоти н оца п мајку и сестру и булу и ћабу и Мухамеда на најиотље н самога девлетлн падишу! —