Delo

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 67 алп за овај мах и моје су наклоности на тој страни". На левој страни било му је дакле пет другова, а на десној само четири: -остали чланови беху распоређени у назначеном реду на двема кривинама потковице. Сва средина дворнице остаде празна, и мн наредисмо да се намести, на супротноме крају, други сто за примање књига, докумената, географских карата, које су биле потребне за истраживања и неносредна проучавања. Пре конституисања скупа, гроф Андраши састави брзо писаљком неколико реченица од којих сам сачувао орнгинал, и којима је предлагао својим друговима да упуте цару Виљему своје жеље „за његово брзо оздрављење“. Председништво по том буде додељено канцелару Немачке, по обичају, и секретаријат буде примљен и уведен. Тада поседаше, а Председник, који једнни остаде стојећп, изговори најпре кратку беседу поздрављајући изасланике добродошлицом н захвалп на ночастн, а за тим прочитаЈедну беседу, иуну политичкога такта, која се сва може свести у ово неколико врста: „Како је Сан-стефански уговор такав, да у више тачака мења стање стварн, утврђено ранијим европским конвенцијама, то се он „мора подвргиутн“ слободно.ј дискусији Кабинета који су потписали акта од 1856. и 1871. године, да би се, општом саглаеношћу, и на на основи нових гарантија, обезбедио мпр, који је Европн толико нотребан“. Та тврдња о ираву Сила да испитују сваку измену уговора које су оне нотписале, била је без сумње изврсна и са свим на своме месту; алије могло изгледати доста чудно што је истпче као апсолутну истину, п са толико привидна уверења, онај исти човек ко.јп је, не питајућн ннкога, једно за другим мењао положај обезбеђен Данској лондонскпм уговором, Германској Конфедерацији. Аустрнјп и Француској. уговорима у Бечу. Свакако, — н не варајућн се о нрактпчној вредностп тако лене теорије, на коју се познвао државник којн се ње најмање држао, — моглп су само честнтати себн виде1ш да се она тако пзречно нрокламује, п једнодушнп пристанак пуномоћника учинио је услугу ствари међународног ирава, које је тако често гажено. Када је тако био одређен иредмет њнхових радова, сви присутнн обвезаше се да ће чувати тајну о својпм већањима. Радо верујем да су сви билн вернн тој обвезн, ма да нас је, без сумње по каквој неиажњн, тачност пзвеснпх ннформација у штамнн више пута изненађивала. Ставнше, одмах по том,