Delo

УСНОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 69 видело — о чему нису ни сумњали они који су га познавали, — до кога је ступња он умео према приликама нодеснти свој апсолутистички карактер, па чак и израз свога лица. Његова комплексна природа нмала је извора, без напора и позпрања, за све положаје и све тренутке. Као што му је, у интимним разговорима, реч лако постајала гипка, оригинална и весела, тако је исто и његова дипломатија, у основу непоколебљива, узнмала у прпликама приступачне и допадљиве облике, и, рукујући дебатама онако исто мудро као и разговарајућп са својим колегама, он је показнвао толико исто духа и добра расположења колико и снажне озбиљности. Смео бих готово рећи да никад није потпуннје био он главом пего у оној наслоњачи у којој му је требало у исти мах сузбијати оштром чврстпном нестрпљиве претенсије и бурне дискусцје, уливатп поверење предусретљивом љубазношћу, најзад одржавати своје личне планове изгледајући да само тумачи и укратко сводн заједничку вољу. Осећао се, гледајући га тако чврста и тако живахна, пун развој његових разноврсних особнна: несавладљива енергија и мудра умешност; он их је одлично спајао па томе мирољубнвом месту чије је величанство крунисало његов ратоборни живот; а његово унутрашње задовољство могло се вндети у његову мирну и веселу држању. Та сјајна милост среће слагала се у осталом н са његовим интересима, које он никада није губио нз вида: „Кад се од мене тражп што, рекао ми је једнога дана, ја најнре гледам шта ми се нуди;“ н ударао је гласом на своју мпсао, ширећи руке на под,1едпаку виснну, као два таса на теразијама. Еле, Конгрес је за њега остарпвао ту равнотежу. Канцелар је давао своју потпору амбицијама једних и жељама за стишавањем и одмеравањем којнма су другн билн задахнути, а прпмао је у размену за то, са иризнањем немачке супрематнје, потпуна средства за акцпју за своје концепецнје о будућпостп. II тако је он руководио већањима, као правн чпнилац одмеравања, развијајућн нх нлп сужавајући пх вешто н ведро, изазнвајућп обостране уступке, отклањајућп непотребне илп нејасне детаље, остављајућп у страну мрачне тачке, убрзавајућп внше нли мање оправдане н трајне солуцпје, алп за онда довољне за друге а нарочито за њега самог. У току дискуспја, чнје тајне нпје ваљало сувнше додириватп, брзина му је нзгледала стварна погодба усиеха, те није давао маха одгађању својпх колега. Када