Delo

78 Д Е Л 0 ммјаз, ово мп је четриаести! (Застане п полними се). Боже, Боже мој!... Баш су ти и оип некн мученнци! Е, не би, вер' п Бог, бно учнтељ, па таман не знам пошто! Не дају се човеку лепо скраситн наједном месту!... Таман дође они ти из Београда тек загуде: хајд’, петљај па даље! Славе ми је овај мој чин сербезнији! Још кад дође какав млад и неожењен, као штојеовај сад, е, онда ти ја ужнвам праву. Ја сам ти прави госа у кућп. Онда ти уживам њо малп цар. Спремам за јело што ја хоћу; располажем како ја хоћу. (Поћути). Није да се ’валим, али, ашчије као што сам ја, нема у срезу. Научио сам ја од гбспбја готовпти, махни се! Умем ти зготовити што тн душа хоће. II колаче тн умем уредпти, па све оне господске. Кад тијаумућкам наштпнању и испечем, знаш да се жути ::ао смиље а мека, мека к’о памук. (Погледа впше себе на доксат). ћ/го, овако ти ради сваке недеље н празника. (Показује руком и главом горе). Узме ћемане, седне на доксат, па свира у заборав. А и свнра, вала, боље од сваког циганина. Чешће пута, дође му тако Ганцо циганин с ћеманетом, а он, узме неку ’артију, гледи у њу, п свира, док Ганцо не научп. Штета што није циганин, био би нрви свирач у Морави!... (Родољуб престапе са гвпрањем Брпше чело марамом. гледа на Мораву п оде). Престаде! Знам већ куда ће. Сад ће пушку на раме, на уз Мораву. Чудо је то људи, да оваком човеку заврне мозак једна сељанкуша. Мора је сваки дан видети, па да би ђаво црк'о. Оно, до душе, лепа је, млада је, здрава .је, али која вајда кад је убпта сирота?! Дућанџпна Дафина полуде за њим, али он ни абера. А јединица и нолнко богаство, болан! Белп ми Живота дућанџија и дућанџика: „даћемо уз њу, ако је узме, у мираз сто златних дуката. То је за нашег живота, а носле смрти све је њихово“. А какво је Животино имање?! II тај спн неће! Ја их, до душе по мало лажем, на мени добро дошло: од оца ракија, од матере кава, а од ћерке паклић дувана мени не вали, кад год одем. (Погледа унутра). А, ево га иде! Кажем ја, хоће у лов! (певуши) „Ој девојко душо моја, чим миришу недра твоја? Или смиљем ил босиљем ?... Родољуб (с нушком о рамену) Певаш лн, Панто? Певај, иевај, јер ко нева зла не мисли. Панта (устане) А ја шта ћу, госиодине?! Није ми зор код тебе, на што да не певам? А тн опет у лов? Ако, ако! Док се