Delo

МОРАВКА 79 ти вратнш, бпће и ручак готов. Ја велим да са једнпм пилетом угшрјаним ово кромпира... Имамо и оног провелог меса, па могу, ако хоћеш, бацнти мало на жар, или ако волиш, да пспечем на ражњу ћевап? Родољуб (смеши се). Добро, Панто, ДОбро! (Пружп му дувањару). На де, запали једну. Панта (за се, радосно) Кажем вам ја, нема оваког човека! (Узима кутију п на колену савија цпгарету. Гласпо) Е, баш ТН хвала, господине. Још синоћ ми нестало дувана, и нисам до сада запалио. (Палп). Родољуб. Имаћемо данас н једног госта на ручку. Панта. Знам већ знам. Господин учнтељ Илија. Али он је био прошле недеље, и данас бп ми требали да идемо тамо. Родољуб. А, није, Панто! Други један, сасвим другп гост! Мени најмилији човек на овоме свету!... Панга (гледа га ра.зрогачевнх очнју). А КО је ТО, СЛаве ти ! Родољуб. Мој отац ће данас доћи. Звао сам га ради једне врло важне ствари, која се тиче мене. Панта (Радосно лупи капу о земљу). Огац?! Па тако мн брате кажи! А је ли и он господин као н тп? Родољуб. Није Панто! Мој је отац сељак, впдећеш га већ!... Панта (радосно). Па тако говори, молим те! Е морам се, господине, потрудитн за ручак... Нестало нам је истпна кајмака, али ја ћу тркнутп часком до Стеванпћа куће, да мн жене даду мало кајмака. Хоћу да спремим п гибаницу, да се не осрамотимо пред човеком из даљине... Ех, што ћу уредити ручак, што ћу га снремнтн!... Родољуб. Снремп Панто, што тн знаш, што тн хоћеш п умеш... Панта (радосно, за себе) Е, право злато човек! Родољуб (наставља) Ја знам да сн тн добар п вредан. Знам да умеш, кад хоћеш, да спремиш ваљан дочек. Нанта (Глади се ио коси, креће се с ноге на ногу. и смеши се задоволшо). Хоћу, не брпгај! Оставн тн само менп! Умем хвала Богу! Родољуб (у поласку) Ако бн ме ко тражио, реци да ћу се одмах вратптп. Збогом! (Оде лево).