Delo

8<> Д Е Л 0 II Панта Нанта (Сам. За љим) Иди ти само, иди, а за друго не бринн. (Зампслп се). Звао, вели, оца због неке врло важне ствари, која се тиче његова живота. Шта ли ће му то бнтп? (Мисли). Није, да рекиеш, с кпм у свађи. Нико му није претио. Цело га село воли, јер добро пази и учи ђаке. Шта ли то може бнти, да ми је знатп? (Замисли се). III Панта. ДаФина ДЛФИна (Полако се из дна. с десна прнближава Панти, и метне му руку на раме. Обучена је пола сеоскп пола градски). Како СИ Пантелпја, шта радиш? Јеси ли ми здраво? Нанта (Тргпе се). А, ти си! Колико ме уплаши!... Хвала Богу, добро сам. А од куд ти? ДаФина (пружи му руку). Па да се рукујемо. Како си ми још? (Рукују се). Нанта. Хвала Богу! ДаФина, Била сам, знаш, до Митрове куће, па опазим тебе нред школом и сврнух. Је ли ту? (Показује главом па школу). Панта (махне главом и цвокпе зубма). Ц! ДаФина. Нема те дућану још од прекјуче!... Што ниси долазио. Панта (слегне раменима). Ето, не знам ни ја! ДаФина, На! Ево, донела сам ти дувана! (Вади из педара и даје му паклић дувана). Нанта (у.зме дувап). Е, баш ти хвала, и нестало ми је! (За се). Добра душа, красна душа, славе ми! Зна она шта мени треба. (Дафшш) Журим, знаш, да спремим ужину. Добијамо госте. Долази, знаш, господинов отац (руку.је се). Е, наздравље! (Узме кромпир п одлази у школу). IVIV ДаФина Дафина (Сама. Гледа на све стране око себе). Сва цептим! Тресем се к’о у грозници!... Да ли ће ми ово помоћи? Чипила