Delo

82 Д Е Л 0 Дај нам Боже путовати, Ал’ Мораве не бродитп“. Кад се појави, на сцену, иева: „Морава је илаховнта! Синоћ момка занијела, А јутрос га па брег баца“. (У том лагано иревесла преко позорнпце п оде десно). Родољуб (истрчи из леве кулисе). Она је! Јела! т1уо сам јој глас још отуд. Да дивног грла! Да милог, љупког девојчета! Да красна, мирисна цветка, пораслог у трњу!... (Гледа за њом). Мпло девојче!... Не зна како мн срце цепа овом лепом песмом својом; а мало којн дан да овуда не прође на чамцу, певајући!... Да оставим само пушку, па ћу је стићи низ реку. Рећн ћу јој све! Казаћу јој: да сам и оца позвао; да сам се решио да је узмем. (Уђе брзо у школу). ДаФИна (пзвирп; пљесне рукама п скочи од радости). Прошао је! Прошао је!... Ушаоје!... Накључаћу га!... Бнће мој!... Биће мој!... Мој!... (скаче радосно и гледа за Јелицом). АЈД, сад, рђо сељачка!? Добићеш га!... ’Оћеш ја!... ’Оћеш да будеш госпоја!? Цпц секо!... Мој је! Мој!... (Погледа у школу). Јух, ево га!. .. (Отрчи н сакрпје се па исто место). Родољуб (враба се без пушке). Учини ми се да чух глас оне дућанџине луде! (Гледа око себе). Нема никога! Мора да ми се само учинило! А и шта ме се тиче она?! Јелица ће бптн моја!... Вечерас ћу је испросити. То ћу јој сад казатп! (Оде брзо за Јелпцом, деспо у трећу кулпсу). VIVI ДаФина. Панта Дафпиа (истрчи сва радоспа. За њим). Путуј ТП сад!... Нди куд ’оћеш, али ти си мој!... Чек’ни де само! (Узима кључ икатанац н закључава). Зашвучала сам га!... Два нута сам кључ заврнула, не бн ли се п њему, што више памет за мном заврнула. Тако!... Среће моје!... Радости моје! (Скаче с ноге на ногу). 'Ајд' ти сад у Мораву, па се зарп доле у блато, да те нико иикада не нађе! (СкакућуНи дошла ,је до' обале Мораве). Кад се овај катанац, ОВИМ кључем откључао, онда се п учптел> Родол>уб од мене откључао. (Баци катанац у реку). Бућ!... Сврши се!... Оде на дно!...