Delo

МОРАВКА 83 А овај кључић бацићу у најдубљи вир Моравин код Лазине њиве, или ћу у онај крај Перина забрана, оп је, чини ми се дубљи! Свеједно, ’дебило! Само далеко... далеко!... (Радоено) Мој !... Мој !... Их!... (Гледа низ Морану п пева карпкпрано) „Да знаш дико, како серце боли! Серце боли, ’оће да изгори! Изгорела џигерица бела, А од црне, ни спомена нема!...“ Нанта (провири пз куће па изиђе. На њему је кецеља а у руцп чинија коју иере). Ама, зар си ти још овде, Дафина, славе ти твоје?! ДаФина (слатко) Јесам, Панто!... Ах!... Ианта. Е ако ако певај!... Али није, знаш, лепо, да се ти к’о девојка налазиш око школе, у којој је учитељ момак. Лнаш, свет је свет, може се свашта рећи!... Него, одо' ја! Изгореће ми, бојим се, запршка, а није ред да се с ручком осрамотим данас, кад треба да ми је најбољп. (Оде). ДаФина (за њим) Гледај ти само ручак Пантице, а за мене не бригај!... Ах!... Мој ... Мој!... VIIVII ДаФина. Јовица Јовица (уђе с лева с торбом о рамену п штапом у руци). ПОМОЗИ вам Бог!... ДаФина (тргпе се). Бог тп помог’о!... Когати стари тражиш?... Ако Бог да стари? Јовица. Ја, вала, правце довде, до ове школе; а тражим мога сина, учитеља Родољуба. ДаФина (радосно; за себе). Јух, његов отац! (Притрчп п пољубп га у руку). Добро нам дошли, добро нам дошли! Јовица. Жива била, ћерп! Жива била! (Скине торбу, седне на клупу п посматра Дафнну). А ЧИЈа СИ ТИ, ћери .’ Да НИС1Г ТП, почем Моравка? ДаФина (радосно). Јесам стари! Родила сам се баш овде крај Мораве. Јовица. Па то си тп онда моја будућа сна? А?! (Гледа је питајући н зачуђено).