Delo

90 Д Е Л 0 Родољуб. Опет, опет, хајде; Мој Панта спремио је добар ручак, па пемој да га ожалостиш. Панта. (мешка ее по главп). А ј&!... Како умемо, опако и кувамо. Алп држнм да ће бити добро. Каз’о ми је господип да ћеш ти доћн, на сам се баш нотрудио. Изволте! Родољуб. Ваљаи ми је то мамак, бабо; добар и вредан је. Ои мп целу кућу води, а ја само гледам своју тиколу. Јовица (весело). И Моравку, је лн.’ Родољуб (смешећп се). Па, тако је, бабо; хајдемо сада! (сви оду у школу). XIV ДаФина ДаФИНа (полако долазп па прстима, разгледа око себе п прилази школским вратпма). Јух! Сва цептим, иешто од стра, нешто од радости! (Впрп на врата). Еио их!... Сели да ручају! Нешто говоре, али не могу да чујем шта (ослушкује). Мора да о мени говоре. Сад му отац сигурно нрича да је био код нас. (Замисли се). Како се он то само умео претварати, и није хтео да ми каже да ме воли. Чак није хтео ни нашој кућн долазити, а знам и за што: да не падне свету у очи. А ја, луда то ие знам, него дадо толике паре гатарама. (Тргее се и гледа у страну). Гле, већ се почели скупљати на игру. Није лепо да ме сад овде внде, а ваља се и менн, Бога ми, што боље опремити, да изиђем у коло. Није шала, госпоја!... Док они ручају и ја ћу бити готова! (Окрене се п гледа у школу). Пријатно, пријатно! Ја*не могу ништа да окуснм, тако сам сита од саме радосги! Да га још једанпут видим (вири пасе тргне). Ево Панте! (Брзо отрчн). XV Панта Папта (гледа за Дафпном). Јес славе ми она. Шта лн је то опет тражила. Гледај је само како одлети к’о ветар! Е, баш нолудн за госиодином, на ето тн. (Гледа у школу). ’Вали ме господин, Боже вали!... А није баш да ме вали, по сам таки. Умем ти ја у кући све к’о жепско, а мушко сам, славе ми!. .. Много им се допао мој ручак. Уме Панта, Бога ми!