Delo

НЕМЦИ НА СЛОВЕНСКОМ ЈУГУ 83 двема од главних улица, зацело се нећете много мучити, да набројите које туце немачких имена н натписа. Али то још није све. Има и срећна Херцег-Босна већ својих немачких насеобина. Босна поносна, која је некада знала за Швабу једва по имену, сад га ето њиха на својим недрима. А босанска влада, схватајући своју дужност као што треба, чини немачким насељеницима све могућне олакшице, те њихова села брзо процвате. Додајмо још свему овоме, да се сад скоро сва босанска омладина школује на вишим немачким школама у Бечу и у Грацу п да великп део босанске војске седи по две-три године у тим истим варошима, где се не само духовно одрођава него у многоме и телесно сатире — па је, мислим, доста речено. А како стојимо у Србији? На то питање одговорпло је баш пре кратког времена руско „Слово“ уједном чланку, којп су прештампалн и чешки листовн. У том се чланку каже, да су Немци и немштина постигли огромне успехе у Србији па и на целом Балкану и даље преко Цариграда у Малој Азпји. Године 1852 било је, вели се, у Београду само неколико људи, који су знали немачки, па и међу њнма су петорица били Чеси. Пзван Београда није нико знао немачки; „Шваба“ се сматрао код Срба упола као ђаво упола као варалица. А сад, вели, има у Србији око 12000 Немаца (међу њима 5000 Јевреја). Половнна од њих живе у Београду. Немачки сејезик учи на свима средњим и вишим школама у земљи и необично напредује. Чиновници већнном знају немачки а и прнличан број трговаца. Кад Немац дође у Београд, може врло лепо проћи са својим језиком. Госпође београдске радо говоре на шеталишту међу собом немачки. У Београду је поред неколико српских књижара и четири међународне, које продају много више немачких књига него француских и осталих. Слично је п с новннама: по гостионпцама и кафанама видите свуд немачке новине. Па још у Београду излази и „ЗегМзсћез ТацПаНА Београђанн врло радо шаљу своју децу на пемачке више и стручне школе. У време краљева Милана и Александра били су слати офицнри ради усавршавања у Беч и у Берлин, и кад су се вратнли дома говорили су пемачки као рођенп Пруси. У Београду има разних немачких друштава, каквих нема нпр. пи у Пешти. Пма тамо и „међународних“ шантана, у којима се певају поглавито немачки куплети. За немачку децу има у Београду трн осповне школе, две католичке и једна протестантека. II многи Срби в*