Delo

84 Д Е Л 0 шаљу у њих своју децу, да би се научила немачком (в. Хагос1ш 1Гз1у, бр. 111, 1905). Навео сам готово целу садржпну тога чланка, јер се у њему врло згодно набрајају наши напори, да што пре усвојимо немачку „културу.“ Али нису они ту сви набројани. Ја бпх нпр. могао ту додати и све живље напрезање наших учених људи, да обогате немачку књижевност својим радовима. Настало је од некуд опште уверење, да се тек благословом Немаца може стећи научни глас и углед. Да је наведени чланак иначе тачан, то заиста не треба ни доказивати. У једном се само писац преварио, а то је, да и свих 5000 Јевреја у нас говоре Еемачки. Већина од њих, као што знамо, говори шпански, дакле језиком, код којег ми баш не можемо тако лако докучити, о чему се говори. Дакако, ту нема нпчега необичног, што Србин у Србији трпи, да се пред њим — нпр. у каквом дућану — „Срби мојсијеве вере“ договарају на неком десетом језику, како ће га преварити! —Још бих сматрао за особито задовољство, кад бих смео писца наведеног чланка сасвим поуздано уверавати, да Српкиње госпође никад не разговарају међу собом немачки. Али ја то не смем јер шта знам: биће, да има и таких! Није их мало, које су се васпитавале једино по „клостерима“ и по страним заводима. Неко би јамачно устао и да брани наше родитеље, који шаљу своју децу на немачке школе. Истина и ја не мислим, дајето нешто страшно учити на немачким вишим и стручним школама, али налазим, да треба осуђивати оне родптеље, који шаљу своје младе и зелене синове на те школе и у опште на страну. У врло мпого прилика могао сам се на жалост уверпти, да је баш то један од најглавнијих узрока, што нам се са стране често пута враћају у Србију морално покварени и телеспо нропали младићи, иедоучени, полуоднарођенп и с презирањем свега и свачега што имамо код куће. Пошље се дечко, који већииом није имао прилике, да се сам стара о себи, којн не зпа добро нн страног језика, у велпки, туђинскн свет, где задуго не уме да се нађе, не уме себи да одреди прави пут и често падпе у шаке рђавом друштву или се и сам ода бесиослнци и пороцнма којима су му па све стране широм отворена врата. Кад бисмо имали внше увиђавпостн н родол>убља, старалн бнсмо се, да свакн наш младић најпре прође кроз српске внше школе, да темеље свога знања стече на српској школи, својнм матерњим