Delo

88 Д Е Л 0 стварати у нас што више истински образованих. савесних, карактернпх људи, који ће волети свој народ, осећати са њим, пћн у његову средину, да познају и њега и његове јаде, па да му помогну и да га на добро упућују. Народ је скуп људи, који је у току многнх и многих векова живео заједнички и развијао се под утицајем истих природних н исторнских погодаба, то створио тиме себи н ај п од е с н иј и о б л и к, у коме се може и даље развијати. Оне особине, које су једном народу заједничке и које он ради свога целокупног напредовања има и даље развијати, чине његову народност. Уништавати народност значи према томе рушити основе напредовању неког народа, лишавати га најпрнроднијих средстава, којнма се он може и најподесније и најбрже нопети на вишп ступањ људског развитка. Тоје непобитна истнна, на коју се имају право позивати и најмањи народи. А ми на словенском Југу, који нисмо сасвим мали народ, имамо и сувише права п разлога, да непрекидно подсећамо свет на овај светп закон. Ми не можело за ноћ претворити наше милионе душа у део каквог великог „културног“ народа; ми на то не смемо ни помишљати, јер знамо, да би смо се таквим тежњама љуто огрешили о природу тих милиона и да бисмо место напретка и бољитка створили хаос. Ваља нам се дакле управљати према нриродним особинама нашега народа и водити га културном напретку оннм путем, који је за њ најлакши, правцем, којн нам сам народ указује и којим су још наши давни претци пошли. А кад је тако, онда нам је света дужност не само добро познавати те основе за природни развитак нашега народа него п што брижљивије чувати њихову прнродност, њпхову чистину, п отклањати од њих штетни утицај туђинштине. Пођемо ли са тога гледишта, онда се никоме неће учинити ситницом и залудним послом овака, ма и непотпуна посматрања наших односа према туђим народима и културама. Ннсу та носматрања само националистичке пли политичке вредности; нмају она и много већег значаја — зпачаја и по будућу нривредну моћ и друштвени положај ове „групе људске“, чнјн смо чланови. Зато се оваким питањима треба озбиљно да бавп сваки образовани син југословенских племена и да мислп о средствима, којпма би се за времена спречило, да не ностанемо V рођеној земљн робовима туђих људн, туђе културе и страшнога капитализма занадњачког. Јован Ердељановић