Delo

ИОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИНА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦЊИГА (НАСТАВАК) Она гледаше у њега умиљато, али кад опази да он опет није онако некако као обично, рече му: — Ми ћемо овде забављати господина Швпрскога, а ти иди те отпочини мало: — Нећу... Не бпх могао заспати одговори Полањецкн. Међутпм Швирски је говорио даље: — Немаветра нимало. Нигде да један листић мрдне. Прави летњи дан! Да ли сте, господо, запазили како, кад овако обузме јара и тишина, цео свет изгледа као да се некако замислио. Сећам се да је Букицки све говорио како у том има нечега мистичнога, и да би му се хтело да умре кад је тако сунчан дао, тако да седи у столици, да засгш и да га нестане у светлости... — II не умре у лето — примети Бигјел. — Него у пролеће... и по лепом времену. А прп том у опште узев није се ни мучио, а то је најважнпје. Ту умуче за часак, па после тога додаде: