Delo

X Р 0 Н И К А 115 ветра уопште, онда можемо лако схватити, да дуже провлачење сумрака може бнти поуздан знак у наступу промене времена: дуги сумраци наговешћују наступ ветрова и киша, а кратки редовно обећавају благо и сухо време. У ред таких опажања улазе још неке изразите појаве, на које морамо скренути пажњу чпталаца, јер и оне више пута наговешћују велике количине влаге у вишим, високим, слојевима атмосфере, кад нам се покажу у доглед колутови или венци около месеца или сунца. Ови колути постају услед преламања светлих зракова и, по њима, можемо поуздано закључити: у колико је у горњим слојевима атмосфере више влаге, у толико ће зраци около извора светлости (месеца или сунца) бити збијеније размештени градећи светао колут и обрнуто: мала количина влаге у атмосфери уграђује у тим појавама колуте, који су јачерасути од извора или центра светлости. Отуда можемо извести овакав практички закључак: већи, алиузтоблеђи колути около месеца или сунца наговешћују сув ваздух у горњим слојевима атмосфере и, по томе, таква опаска служикао поуздан знакнасувовреме; мање пак расути, обијени зраци а уз то живље црвенебојеколут и, утврђују обрнуто, т. ј. наговешћују кншно време. Редовна посматрања такпх појава у атмосфери по све су подударна са поменутим закљуцима, о чему нас уверава и проф. Броунов, којн вели: „Кад се у тбку промене в р е м е п а в и д е о к о л о м е с е ц а и л и с у н ц а ј е д а н и л н д в а к о л у т а, п р с т е н а ј а ч е г а р а с п о н а (20 степени у пречнику), онда је то поуздан знак да ће ускоро, за који дан, наступити суво време, а кадшто се може провући и кроз читаву седмпцу — па н дуже“. Тавав истн случај утврђује и А. II. Колмовски у својнм белешкама, штампаним у „Метеоролошком Вјеснику“ за 1900 г. У вези са преламањем светлих зракова, постоји још једна пеобично изненађујућа н ређа појава у атмосфери, која, на основицн научнпх посматрања проф. Броуиов-а, може тако исто бити усвојена, као ноуздаи знак у одређпвању паступајуће промене времена. Та се појава огледа у нривндном нстицању или израстању неких предмета у даљипн од неколико десетнпа и стотнна километара: кад се таквн предмети (планпне, брда, обале, 8*