Delo

116 Д Е Л 0 градови, шуме и т. д.) находе иза хоризонта, обпчна догледа, не могу бити запажена уз обичне погодбе у атмосфери, али у изузетним приликама одједном се могу врло лепо видети и тада нам се чини, као да су се испели у хоризонат. Такве варљиве појаве у ' атмосфери најчешће запажају приморски становници или они што станују украј дубоких и пространих затона морских или на обалама већпх језера, те им такве појаве у жарком, летњем времену служе као поуздана знамења у наступу хладна времена. Овде ћемо изнети један пример, који је описао професор Броунов: „Једнога летњег дана (1888 г.), када је дуго трајала јака. жега, која је придолазила са обала Финскога Затона, могла се лепо запазити у близини Петерхофа наспрамна обала тога затона, која је лежала на норвешкој страни и која се у обпчним атмосферским приликама никако не види. Обала је у овој прилици изгледала широка и пространа и, рекли бисмо зар, као да је висила у ваздуху; на њој се тада могла лепо да распозна свака стена и шумарак. Дан доцније, после ове необичне појаве, приметио је да је отпочело падање температуре, под утнцајем барометарскога тттшт-а, који је забележен у такву ступњу у свима губернијама Средње Русије. Затим је одмах наишла хладноћа, која је трајала 2-3 седмпце. Лако је могуће, — вели Броунов, — да је тога дана, када су чињена посматрања поменуте појаве, била већ распрострта област барометарскога пиштшп-а у вишим атмосферским слојевнма изнад Финскога Затопа, у којој су владали С и СII суви ветрови. Они су, зар, и морали отклонити неки део влаге из горњих слојева, која је могла бити раније нагомплана у знатној количинп докле је трајало жарко време, и баш таква погодба морала је појачатн зрачење на конненој, дакле, сувој и водепој површнни. Али, као што нам је позпато, ваздух се попут зрачења топлоте на сувој површини земље јаче разхлађује него иа воденој; потоме дакле, ваздух се у овом случају морао на суву мпого јаче разхладитп него ли онај на води, а уз то је немнновио наступило размештање густине у ваздуху; услед таквог ремећења његови су се слојевн морали нзвитоиернти, отприлнке као зуици на тестерн: кад бнсмо гледали иеки нредмет са једнога краја такве развриуте тестере, који бн се иаходио у правцу њепог другог краја, онда бн, услед нреламања зракова посма-