Delo

X Р 0 Н II К А 119 скокови нису велики, али ко је у зимње ноћи чешће и дуже погледао у звездано небо могао се уверити, да неке звезде одиста скачу. Но, овде има нешто, што не смемо никако заборавити, а то је: у колико се прелива боја у току треперања звезда појављују истинити, стварни, у толико су и скокови звезда привидни, субјективни. Кад бисмо посматрали звезде у време њиховог јаког треперања са телескопом јаког увеличавања, одиста бисмо запазили њихово изразито скакање, али оно је ипак незнатно, јер се свршава у простору од 10 секунада у дуги; величина пак дуге од 10 секунада не може бити запажена у посматрању са голим оком; стога и таква посматрања могу се узети само као прости субјективни упечатци, који зависе од чудновате игре боја.“ „Међу астрономима први је био Роберто Хуко, који је још 1667 г. научно објаснио питање о треперању звезда; онје ту појаву приписао неправилном или, боље да речемо, променљивом преламању светлости у атмосфери, чији се неједнако густ слој находи час у слабијем, час у јачем покретању; та његова поставка, хипотеза, по све се подудара са многим учињеннм посматрањима. II одиста, само уз такву поставку можемо објаснити усиљено треперање звезда, у колико се оне, влше или мање, находе ближе хоризонту. У минулом веку највише се занимао изучавањем поменуте појаве познати белгијски астроном, Монтињи, који је штампао своја посматрања у Часопису Бриселске Академије Наука.“ „Да бисмо правилно схватили појаву треперања или скакања звезда, замислимо један светао зрак, који долази од неке сјајне беле звезде. Кад такав зрак уђе у атмосферу наше земље, за коју ћемо рећи да је у тај мах била у мирном стању, он ће се тада одмах растурити у саставне дугине боје; после његова даљег кретања кроз области земљине атмосфере, његово распадање продужиће се у појачаној мери и, кад би из те звезде долазио само један зрак или сноп, онда би се он растурио на описани начин и пао би на мрежицу нашега ока као прост, елементарни, безбојни зрак спектара оне звезде, коју смо посматрали: ми бисмо је тада запазили или у црвеној или у жутој боји, или у поморанџевој или у др. бојама, што ће поглавито зависити од тога — какав је и у који пар пао зрак на мрежицу нашега ока. Али са оне звезде не продире у нашу атмосферу само један зрак, него чптав сноп преломљених зракова;