Delo

122 Д Е Л 0 дакле, без усталасане светлости, п тада не бисмо могли запазитп треперање звезда. Али — с друге стране, подударно поменутом тумачењу, излази веома схватљпво, да уз свако значајније колебање атмосфере, какво се редовно може посматрати у областн, камо се шнри циклон, у толико пре можемо очекивати треперање звезда. Јер у овом последњем случају светли зраци, који долазе од звезда, морају пролазити кроз многе ваздушне слојеве који су неједнаке дебљнне, а то баш изазива непрекидну промену њихових праваца кретања, и отуда после излази те нам се, као чинн — да видимо неко дрхтање, треперање светлости. Да видимо, да ли се такав закључак одиста правда учињеним посматрањима? На то питање — вели Елпе — нмамо већ посве оправдан одговор у опширним радовпма напред поменутих научника а нарочито проф. Монтињи-а, који се у новије време на томе пољу највнше бавно. Њему је пошло за руком, да попут тачног мерења са својпм необично осетљивим апаратом, поуздано утврди: у каквим погодбама стоји слабије или јаче па и по све незапажно треперање звезда уз слабије или јаче колебање, таласања ваздуха. Тако исто и уз приближавање циклона, буре или олуја т.ј. са наступом више или мање оштријег колебања у маси ваздуха, треперање звезда постаје редовно усиљеније и достиже, на скали Монтињиова апарата, највећу јачнну, кад наиђе циклон или бура а после тога уз стншавање колебања у атмосфери, треперање звезда почне трајно и поступно опадати. 0 необично живој изразитостп п покретностн тога знамења у променп времена можемо по томе судити, што слабнЈе или јаче треперање звезда почиње онда, кад немамо ниоткуд са друге стране никаква другог знака и ннкаквих других поуздапих појава, које би нам, још раније илн у исто време, скретале пажњу или ма како наговештавале приближавање циклона или јаког олуја. Користећи се, дакле, том појавом светлости, Монтнњи је у више прилика тачно одређивао наплажење циклона и евентуалну промену времена, које стоји у непобитној погодбн са њом. Уз многа друга његова опажања, поменућемо овде само један веома поучан пример: Једнога дана, 7 децембра 1886 г., када, у су.мрак и уз ведро небо, метеоролошкн прнбори централне станице у Брислу нпсу ноказивалн ни најмањи знак каквог по-