Delo

X Р 0 Н II К А 121 звезда постаје услед преламања светлости у највншим слојевпма земљине атмосфере.“ „Та погодбена узрочност треперања звезда са стањем ваздуха у његовим најистакнутијпм слојевнма иде нам згодно на руку, да градимо закључке н о стању горњих слојева ваздуха по треперању звезда, а како стање времена зависи од погодаба које се находе у тим атмосферским слојевима, — онда се можемо користити појавом треперању звезда у погађању промене времена. II проф. Монтињи вели, да јако треперање звезда свакад претходи наступу промене времена; али он нпак мисли, да та погодба још није потпуно оправдана пред научном критиком." „У област изучавања појаве треперања звезда улазе две науке: астрономија и метеорологија, и само попут њихова истраживања будућност ће, на сву прилику, дати научницима ново граднво у поузданом погађању а по томе дакле и згодан упут у оправданом предвиђању промене времена.“ Овим питањем, — вели Елпе, — занимало се човечанство још у најстарије доба; стога су до сада биле предлагане многе теорије за тумачење поменуте појаве, међу којима је било веома хипотетичних и бесмислених па и највероватнијих. У најновије време усвојена је чисто научна теорија Карла Екснера или, да узмемо правилније, Хукова теорија, коју је свестрано разрадио и утврдпо проф. Екснер у осамдесетим годинама минула века. Ми ћемо овде додирнути само главну садржину те теорије уз кратко тумачење, како се по њеним одредбама објашњује треперање звезда. Главна Екснерова мисао огледа се у овакој престави: Кад светли зраци пролазе кроз ваздушне слојеве различне дебљине, онда се они преламају и услед тога мењају своје првашње правце кретања: том приликом зраци се прикупљају или растурају: у првом случају много већи број зракова пада на очну мрежицу посматрачеву, док у другоме случају — мање; у колико та промена праваца кретања брже истраје и у колнко је она ређа, у толико ће очна мрежица бити осетљивија или управо надраженија таким дрхтањем, вибрирањем светлости, и у толико ће бити јаче запажено треперање звезда. Кад би пак атмосфера пмала једноставну дебљину, кад не би дакле била састављена из више слојева разне дебљине и густине, онда би светли зраци са небесних светила долазили мирно до мрежице наших очију