Delo

126 Д Е Л 0 У наточ таквом тврђењу неко нас, зар, може упитати, а откуд потиче такав наук? Ми бисмо одмах одговорпли, да је одговор на то врло прост. Та знања свакако нису поцрпена из какве физпчке опсерваторије или метеоролошке централне станице, већ из оне универсалне људске опсервације, која, од пре неколико хиљада година, чини непрекидна и необпчно марљива опажања у области земљине атмосфере и прати све појавеу њој по одређеном циљу и даним променама, које отуда потичу. Таква навика у нстраживању поменутих природних погодаба, родила се са човековим интелектом п она га непрекидно прати још из његова почетног живота, из доба дивљаштва; она се наслеђивала у његову животу и његову раду с колена на колено, од једнога народа и племена пренашала на други, као и свако друго знање или искуство и традиција. Кад бнсмо само упитали нашег сељака о поменутнм познавањпма промене времена или, кад бисмо могли повести разговор са неким „простим" човеком из удаљепе туђнне, на ма и са неким афрпчким или аустралијским днвљаком, — уверили бисмо се, да се они сви подједнако слажу у познавању и оцењивању промене времена по једним истим појавама и знацима у атмосфери и па иебу. Ми бисмо се на сва њихова казивања само моглп чудитн, како су више или мање слична једно другом, и опда бисмо се морали упитати: одкуда то долази, да метеоролошка наука не скреће пажњу на на та општа човечанска опажања, него се већим делом својих истраживања зауставља па нспптивању само неких „средина“ и брижљиво бележи и региструје текуће промепе у њима? Па кад се сав метеоролошки посао свео у такво схватање научног истраживања, зар онда нема места оном онравданом нриговору, којн је у најновије време учињен научној метеорологцјп од стране рускога прнродњака Н. Носнлова, који велн: „Ја мислим, кад бисмо скупили н паучпим методом редиговали у једну књигу све народне опаске и његова казнвања, која се односе на ногађање нромене времеиа, могли бисмо још одавно поцрпетп за се кориспа знања, у место тога, што непрекидио п уцорно верујемо, да се, народ, тај „прости свет“ бави у заблуди око таквог посла п да се у томе пптању безазлено вара!“ У иаточ таку пеоправданом приговору, којп но сваку цепу пиштп емппрнјске тековпне л.удскога пителекта, нзиећемо на овом месту емпирнјске закључке рускога „пародпог метеоро-