Delo

X Р 0 Н II К А 127 лога“, који је пуних тридесет година марљпво посматрао и бележио мене месеца, и тим путем, дошао до закључака, који су необично прости и лако схватљиви. „Ако се — вели чича Фађејев — месец први пут појавио уз ведро време најмање 24—48 часова, онда можемо бити уверени, да ће и у идућих шест дана. Ако је месец у првој појави провео први дан уз облачно и мутно време, онда ће бити такви п наредних шест дана. Ако је пак месец одборавио онај први дан, дакле првих 24 часа, уз промењљиво и мутно време, онда — вели Фађејев — запамтите то стање времена, па ћете се уверпти, да ће се такво исто стање поновити и у оних шест дана, који преостају до његове друге мене или, у крајњем случају, у тих шест дана не можемо се поуздано надатп истрајном стању времена.“ „Тим пстим поретком можемо трагатн, по календару или личном памћењу, и за оним другим трима менама месеца, по•сматрајућн и бележећи какво је време и какве се промене дешавају у добу његова периодска, наизменична трајања, тј. од једне мене до друге.“ Овај поредак личног посматрања и такво просто извођење закључака, одиста је тако лако схватљиво, да се простије не може ни замислити. Стога, како у нас тако и других народа, има много старих људи и жена, који, и без календара, све ово добро знају и редовно прате промену времена, која се дешава, уз мену месеца, у атмосфери. Зар то нису у неком систематском норетку представљене оне исте народне опаске, по којима он, традиционално, с колена на колено, закључује, са већом или мањом вероватноћом, по лету — каква ће бити зима; то су она пста посматрања н опаске народне, по којима он по времену н приликама минулог зимњег доба предвнђа унапред какво ће бити пролеће и лето, на што много полаже и рачуна у својој нрпвредп, која је зависна од такпх атмосферскпх погодаба. На завршетку поменућемо, да је сада већ настао изразпт нреокрет у метеорологији, који је дошао услед нових научнпх метода у грађењу прогнозе времена, чиме је скренута пажња научног света. Сада су већ почелп учестаио излазити на јавност не само омањи чланцн него н опшпрне расправе у научним часописпма, који се јако нрнблнжују овнм питањима, као најновија посматрања, марљива методска бележања н сумирања свеколиких посматрања промене времена, из свију крајева света.