Delo

138 Д Е Л 0 шумни, до којпх оепх доспевају п у којпма се прпвремепо задржавају; у њој су прпказанп запимљпвп контрастп монарског жпвота: крајњп напор п тптанска борба с морем за време рада с једпе стране, п с друге распуснп п безбрпжпп жпвот за време одмора. Пнтересантност ове књпге је појачана удаљеношћу места на коме се нама мало познате радње дешавају. На крају крајева, развијено познавање самога живота превазилазп уметнпчке диспозпцпје самога ппсца. Приповијетке Ксавера Шандор—Ђалскога (Лзубомира Бабића). — У 96. п 97. свесцп спмпатпчне мостарске „Мале Бпблпотеке4' пзашле су две приповетке најчувенпјег хрватског лптерата, српској чпталачкој публпцп доста познатога, Ђалскога. Прва се од њпх зове „Зашто? п у њој пзносп ппсац жеље, паде, љубав п тужну псторпју трагпчног свршетка жпвота једпога младог, доброг п пдеалног младића, којп на самртнпчкој постељи, у последњпм ропцпма, отпочпње да остварује маште свога млађаног доба: заљубљује се п чини му се да бива љубљен од здраве п младе девојке, нуне снаге и жпвота, која је тек ступула у прве дане одређених тежњп п осећања. Због тога се овај безнадежнп болесннк чпсто опоравља пеким нејасним пспхолошким дејством у ирпсуству и уз брпжљиво надгледање и саучешће овога младог створа, који се у нсто време пз нростог животног нагопа заљубл>ује п вери са лечппком, који има у себи внше свега онога, што је иотребпо једиој младој и здрадевојцн. Али то баш ускорава смрт болесвику а код ње изазива грпжу савестп због мишљења, да му јо она живот убила. Заказапи сватови ћутањем се одлажу на одређено време и кад је једног дана опа пзјавила жељу своме веренпку да што пре свршеуобичајену процедуру, закашље се на једанпут п пзбацује лоптукрвп од прплепљиве п неизлечиве болестп, којујеод несрећпог младпћа добпла. У другој прпчп: „Сан доктора Мпшпћа“ описује Ђалскп, како се једноме човеку, опет лекару, са реалнпм п научнпм погледпма на жпвот, прпказују на сну пзвесна кобна нрпвпђења, која се на крају сва п остварују. Доктор, секцпрајућп леш младе п дивне певачпце, ко1а му се пре тога непрестано, п ако потпуно непозната, појављивала у паметп, посече се заражепим хпруршкпм ножићем а након неколпко дана свршп са животом. Лптерарпп правац Ђалскога, према овпм двема прпповеткама, потнуно је неодређен п пејасан. Поред пнтпмних и пскренпх описпвања осећања п вернпх сптуацпја п прпроднпх лепота, којих код њега доста пма, палазп се ту много фантастичнога, пеодређеног, мистпчког п сппрптистпчког, што све чпнп једну огромну збрку у појмовпма и погледпма, у којој је човеку аисолутпо немогуће да се нађе. Ту вам је помешано толпко тачнога п петачпога, пстппптог н у маштп створеног, доброг п рђавог, као код пп једног другог нначе признатог ппсца у целој југословепској књпжевпостп. Не бп бпло згорега, да „Срп. Књпжевна Задруга“ добро припазн, шта ће од овога писца будуће југословенске заједннце нздатп после радова једпога Лазе, Јанка, Глпшпћа, Матавуља, Сремца, Боре Станковића п др. Гетеов Вертер у српсном преводу.Човек, којп воли књижевност ретко кад нма прплнке да се у нсто време толпко обрадује п ожалости, као што ,је то случај овога иута. Радост, коју је код пас изазвао глас, да српска чпталачка иублнка добпја на своме језику краспога Гетеовог Вертера,