Delo

Б Е Л Е Ш К Е 139 кога само треба тачно у његову псторпском смислу схватптп п разумети, намах је помућена чпм смо ову књпгу (93—95 свеска „Мале Бпблпотеке". С немачког превео Бранко Мушпцкп) добпли у руке. Превод п језпк, на који је ова ствар преведена, просто да се пзразимо, стоје пспод сваке крптпке. Само неколика упоређења, која због простора пе можемо овде изнети, довољна су да покажу, како смо наказног Вертера добили. Сем срећно успелог српског Вертера Лазе Лазаревпћа, пада у очп, да је Вертер због несавесностп п неразумевања посла код Срба врло рђаво прошао. Овакав превод Гетеовог Вертера значп за српску преводну књижевност, псту добпт, коју је она пначе пре кратког времена добила у оној сулудој п неппсменој пародпји Вертера, о којој смо прошлога пута изреклп свој суд. „Мала Бпблиотека" треба добро да отворп очп шта увршћује у ред својпх издања. Она је досад толпко добрпх стварп дала п успела да прпдобије спмпатпје чак п пнернтне српске чпталачке публпке. Мп њена издања најпскренпје препоручујемо свакој срнској кућп, алп зато од ње захтевамо да савесно врши свој племенптп задатак п да се впсоко пздпгне изнад кужне п шпекулантске атмосфере новосадскпх шпекуланата п свпх осталпх „културтрегера", којпх је код пас тако много. Мп се томе од ње надамо, у њену добру вољу п пскрену преданост стварп верујемо, ми то од ње с правом тражпмо. Иначе ово што се деспло са Вертером много је већп п тежп грех но што је ппр. оно што је уредник „Прпјегледа" допустпо у двема последњпм свескама, да прво ппше Ото Хаузер о Светпславу Стефановпћу а одмах затпм Стефановпћ о Хаузеру. Ускршњи књижевни додаци наших политичких листова. — Од неколпко годпна уведено је код наших полптичкпх листова доношење књпжевнпх додатака о Божпћу п Ускрсу, новпна колпко корпсна толико п штетна; корпспа по добрпм додацима, који су у мањппп, штетна по рђавим, којп су у већпни. У колпко су тп додацп књпжевнп, мп ћемо их овде прпказатп. Самоуправа. — М. М. П. Пролетње ј у т р о, обпчна п доста прпјатна песма; Нор Рго^, Ускрс, једна мала енцпклопедпја разлпчптпх религпозних појмова о ускрсу прпроде, о пролећу; Мпх. Сретеновпћ, Спромахов ус к р с, фплантропска п сентпментална бајка; Влад. Станпмпровпћа добар препев двеју Хајнеовпх песама; Невеспњскп, Добром срцу — добар Бог, једна слика пз савремене друштвене средпне херцеговачке у којој се црта „цивилизаторски“ рад Аустрије; Нпк. X. Илпћ, Проспдба, песма, безбојпа п штура; М. М. Ускоковпћ, Фантазпја, Недпрнуто Срце, леп п пријатан превод једне музичке фантазпје на језик лптературе; Б1з, Посета, песма, један нерешив песнпчкп ребус; М. Д., Успоменаједнога роба, нзвод из врло занпмљпве књпге („боиуешгз <1и Вац-пе“) анархпсте Лпара Куртоа. Одјек. — Дан. Јапковпћ, Народе мој! п После боја, две патрпотске песме; М. Јуда, песма, М. II., Васкрсједнога устанпка, једна, прпгодна слпка пз жпвота македонскпх комита; Мплорад Петровпћ, Из „Чучук Стапе“, одломак, Јовап Скерлпћ, Огпст Барбје, страсно п топло наппсан чланак о песнпку Јулске Револуцпје, С. Д. Петровпћ, С у с р е т, песма по формп; X ај н е, Трагедпја, ваљан препев, Тод. Петар „Чауш“, Дпна п Сајтарпја п Коле „Прекпдаљка“, нпшкпм дијалектом наппсана прпповетка по обрасцу којп је Сремац дао; Уланд, Њој, препев: Јаворов, ***, препев; Иван