Delo

Б Е Л Е Ш К Е 141 пзвештај Музеја Српске Земље, којпје Академпјп поднео прпвременп управнпк Музеја Петар С. Лавловпћ. Поред пзвештаја о стању п раду Музеја овде се налазп још п говор Јована Жујовпћа, којпм је он 7. септ. 1904., прплпком прославе Стогодншњпце Првога Устанка поздравпо присутне госте п изнео укратко значај ове корисне п младе наше културне установе. Најновији речник страних речи. — Познатп пздавачп Браћа М. Поповпћп пз Новога Сада пздали су овај најновпјп речнпк што га је прпредпо професор Јован Грчпћ, да бп се стране речп, које се код нас употребљавају разумеле и да бп се њпхова чешћа употреба пзбегла. Књпга је од несумњпве вредностп за све оне, којп се почпњу бавптп књпгом п пером а за препоруку је нарочпто многпм неппсменпм српским новпнарима, п поврх свпх нетачнпх објашњења, а нарочито недовољног познавања нашег језпка, које смо прп њеном прегледу запазплп. Има 399 страна а цена јој је 3 круне (дпнара). пеи1$сН — $егШ$сће СоггеероЈепг. Иста књпжара издала је збпрку ппсама, упоредо на српском п на немачком језпку, која може доста спгурно п врло корпсно да послужп свима онпма, којп не владају немачкпм нлп српскпм Језиком, а потребно пм је да на њпма врше ма какву преппску. Нарочпто може корпсно послужптп трговцпма, агентпма а п ђацима Трговачке Академпје. Велпка је 175 стр. а стаје Г40 дпн. Ве$1ећ± ете де1ће СеГаћг? (Да лп постојп жута опасност?) У Потсдаму је ове годпне пзашла под горњпм пменом једпа повећа брошура, у којој се на „офпцпрскп начпн** немачког лајтнанта расправљају ова питања: 1.) Светско-псторпјскп значај бптке на Јалу. 2.) Узроцп жуте опасности. 3.) Западна култура п цивилизацша. 4.) Нсточна култура. 5.) Савез Кпне са Јапаном п 6.) Жута раса је прпроднп савезнпк Германства протпву Словенства. На крају, дабогме, по обичају пма п закључак целокупнога резонпрања, коме ће се пре свих осталих насмејатп прво паметни п трезвени Немцп. Незнање, непојимање п тенденцпозност главне су црте ове књпжице, која открпва у своме ппсцу, грофу Впламовпцу-Мелендорфу, диван прпмер неспособности једнога напућеног п укоченог средњевековног титуларног петрефакта, којп се пача у стварп, од којпх је далеко, тако далеко п његов ум п способност да стварп пзнесе онакве, какве су оне у истпнп. Крај једне династије, од Владана Ђорђевпћа. Изашле су две прве свеске овога „дела“, које треба да сачува спомен о владп Владана Ђорђевпћа п доцније кад не буде било више међу живпма нпкога, чпја су ребра пребијена, будућност убпјена, породпца упропашћена, жпвот разорен завладе овог бандоглавог тпранпна. Ако се овако брпжљпво буде уплетало у надгробнп венац дпнастије Обреновпћа све оно што је ту дпнастпју упропастпло а земљу довело на пвпцу пропастп, као у овпм првпм двема свескама, свршетак дела многп неће дожпветп. За људе, којп су се креталп у крутовпма мпнпстара п дворјапа, нема нпчега новог у овој књпзп сем многобројнпх сптнпх, кретенастих разговора, здравица п поздрава, повезанпх багљавом логпком п пропраћенпх блазпранпм п нп мало духовптнм прпчањем. За свет, ко.јп нпје те среће да се у тпм круговпма креће, открпва ово дело сву поквареност п нпштавпло тпх кругова за време једног не-