Delo

142 Д Е Л 0 ваљалог режпма. На челу дела лепо бп прплпчпла она реч шведског канцелара Оксеншлерна: „Тп не верујеш, спне, како се с мало мудростп управља светом". Кад опсмо пашпм читаоцпма препоручплп ово дело, ми бпсмо пм билп дужнп рећп п то, да .једном руком затисну нос пре по што га почну чптатп. /1ИЧНИ ГУ1АС0ВИ Стогодишњица смрти Фридриха Шилера (1759—1805). — Пре неколпко дана, 26. апрпла, прослављена је у Немачкој 'п на' впше места ван Немачке стогодпшњпца смртп Фрпдрпха Шплера. У многпм немачкпм варошпма прпређене су светковине, на многпм унпверсптетпма одржана су свечана предавања; пздата су нова пздања Шплеровпх дела у свечаном руху п појавпла се маса дела, расправа п чланака о Шилеру. Нарочпто пада у очп да је цар Впљем, којп је навпкао свет па говоре прплпком сваког важнпјег догађаја, тога дана ћутао п вршпо некакве војне смотре, да је његов највпшп чпновнпк псто тако говорљпвп канцелар фон Бплов био заузет другпм пословпма, а да је немачка раднпчка класа најмпогобројнпје п пајозбпљније прославнла усномепу једпог од пајвећпх немачкпх песнпка. Тетрга нпЦапШг е! поз 1п НИз. Може Гете бити већп песппк а Хердер већп драматичар од Шплера, алп ни једап пп другп нпсу бплп нп прпблпжпо тако омпљенп народпп песннцн пигп су тако силно утнцали п покретали осећај н мпсао немачког парода као Шплер. Овај омиљепп песннк слободе, за когаје „зграда праве полптпчке слободе најсавршенпје уметпнчко дело“, постао је најречптпји ту.мач опог сплног гпева п незадовољства, које су осећалп сви напреднп људп у доба грађанске просвећеностп према мпзерном п ропском жпвоту ситннх немачкпх државпца његова времена. Друштвена п политпчка мпзерија немачког народа у другој половннп 18 века једпнствена је у псторијп света. Та беда стварног жпвота без жпвота беше отерала песника у царство пдеала, у свет „чпстпх форама.“ II тамо, у средпнп пдеалностп, у којој се развио песнпчки генпје Шплеров, постала су његова уметнпчка дела, која ће вечито спјатп п обасјавати стазе пред човечанством. Шплер је бпо песнпк, којп је познавао беду друштва п људп, алп којп је био п сувпше внсоко да би осетпо рђав утицај те беде. Шплер, којп у своме кратком веку нпје знао нп за пола часа задовољства, осећао је беду жпвота, желео је потпуну људску срећу п слободу п ппсао је с уверењем да „кроз леноту водп пут слободи“, савршенству људп. Шплер таквпх пдеалнпх тежња и осећаја дао је својпм снажппм песнпчкпм талентом крпла немачкој речп, којом је будпо п дпзао успавано п пало људско достојанство. Тога велпког песнпка сетпо се на дан навршенпх сто годпна од смртп не само пемачкп народ него п цео културнп свет. Стогодпшњпца песникова прослављена је п у Руспјп, у којој се зпа највпше п најправилније ценптп драж п лепота оне слободе, људског достојапства, смелости, прегалаштва п слободе уверења, којп прожпмају жпвот п дела песнпкова. Најзад, Фрпдрпх Шплер је по рођењу Немац, певао је на немачком језику, али је певао за човечапство, живео за човека, ма где оп бно п ма како се звао, п за њега тражпо слободу. „Бедап је п сптап пдеал писатн за једну нацпју; једап философскп дух нпје у стању да подпесе ове гранпце.