Delo

ЛЕГЕНДА СТАРОГА ЕГИПТА 203Уђе најмудрнји лекар из Карнака. — Хорусе — рече лекар — не чуди ме твоје бледило, пошто Рамзес, дед твој, већ завршава живот. Ннје могао да поднесе јачину лека, који му нисам хтео дати, тај силни над силнима. Остаојекод њега само заступник првосвештеника, да, кад већ умре, скине свети прстен с руке његове и преда га теби у знак неограничене власти. Али ти бледнш све више и више, Хорусе... — Прегледај ми ногу — јекну Хорус и паде на златну столицу, чији је наслон био украшен изрезима као јастребове главе. Лекар клече, прегледа ногу п повуче се пренеражен. — Хорусе — шану — тебе је ујео паук врло отрован. — Зар ми ваља мрети?.. у овако срећном моменту?.. упита једва чујним гласом Хорус. А мало затим додаде: — Хоће ли то брзо бити?.. реци ми истину... — Пре него се месец скрије за ову овде палму... — Ах, тако!.. А Рамзес ће дуго још живети?.. — Зар ја знам... Можда ти већ носе прстен његов... У том тренутку уђоше министри с готовим указима. — Министре! — узвикну Хорус, хватајући га за руку да ли би нспунио моје наредбе, кад бих сад умро?.. — Дожнви, Хорусе, век твога деде! — одговори мннистар. — Али и кад би одмах за њим стао пред суд Озириса, свака би твоја наредба била испуњена; само ваља да их додирнеш светим фараонским престеном. — Прстеном! — поновп Хорус — али камо га?.. — Говорио ми је један од дворана — шану војсковођа да великп Рамзес већ издише. — Послао сам моме заступнпку наредбу, — додаде првосвештеник — да одмах, чим Рамзесу престане срце да куца, скпне прстен. — Хвала вам!.. рече Хорус. — Жао ми је... ах, како ми је жао... Алн ваљда нећу сасма умрети... Остаће после мене благословн, мир, срећа народа и... моја ће Береника добитн слободу... Дуго још?.. упита лекара. — Смрт је од тебе на хиљаду корака војнпчкога марша тужно одговори лекар.