Delo

ЏОРЏ фРЕДРИК УАТС 233 даје одговора. Једино је ово познато: кроз мистерију мистерији, од Бога Богу.“ Треба ди после овога мистицизма у поезнји, у нсторнји п у философији, да нас зачуди мистицизам у лепој уметности? Нико није већи у символици од Уатса. „Ја познајем само символику у животу. Све је символично поглавито уметност, па и сам језик“. За дуга века свога није Уатс нп за часак изменио своје схватање уметностн. Једна од најранијих слнка његових Илузије живота исто је тако снволична као и Дворнште смрти, један од последњих производа његових. Илузије живота (сликано 1849.). На једноме узаном језичку земље што внси изнад једне бездне налазе још за тренут прибежишта најобичније илузије, које покољења стално предају новим покољењнма. У средннн слике јури на помамноме коњу један витез, у витешкој опреми својој, за Славом: за мехуром сапуна, што се прелива у свима бојама једне призме. Десно од њега један заљубљени пар у љубавноме заносу своме шапуће нежне речи и не слутећп о пропасти, у коју срља. У њиховој сенцн мучи се узалуд једно дете да ухвати шарена лептира, што се тамо амо пред њим лепрша. Лево један сед научник сав утонуо у своје студије. Пзнад њих лебде на нрозрачним облацима визије лепоте, наде и амбнције. Пред њиховим ногама леже смрвљени и разбацани символи људске величине и моћи. Двориште смрти (довршено 1902. као успомена на осамдесет пети дан рођења уметникова). Пред улазом на непознати пут, који води у вечност, на рушевинама силе и моћи овога света подигла је свој престо краљица смртп, љупки анђео са крилима; лица Мадоне: колосалних пропорција. Лево и десно страже, неми и озбиљни, слични стубовпма, два дпвовска стражара „Ћ.утање“ и „Тајна“. У наручју вечите краљнце лежи новорођенче, на беломе покрову са дугим таласастим наборима. Оно је жртва, коју је прннела једна млада мајка, што је својом смрти платила живот младога створења. Она лежи десно наслонивиЈи главу на покрнв. Преставници свпх сталежа, богати и отмени, презрени н поннженн прилазе престолу и на његово подножје стављају својеволшо знаке своје моћи и свога занимања у животу. Онп својевол.но приступају степенпцама олтара света, које кроз помрчину воде горе Богу. (Свршпће се)