Delo

246 Д Е л 0 да се установи „Међународно Удружење Држава“ каошто је учињено приликом европског мерења степена. Органи тога удружења били би: стална комиснја, главне скупштине и централни биро. Одржање и радиност тих сеизмолошких стацнја могућно је једино ако их владе појединих земаља потпомажу материјално. Само тако се може испитивати сеизмичност наше Земље по извесном плану, без прекида; само се на тај начин материјал може научно средити. Не само да је та међународна конференција препоручила установу „Удружење Држава“ него је још нарочито нагласила хитност и неопходност таквог споразума. Влада немачког царства узела је на се,. да преко својих посланстава на страни покрене то питање. Да би се поједнне државе могле орпјентисати у томе, достављен је свакој статут тог Удружења, који су уредили Герланд, Хелмерт (из Немачкз), Омори (Јанан) и Померанцев (Руспја). У исто време установљена је одмах н провизорна централна стација у Страсбургу, под управом г. Герланда. 3. Друга међународна сепзмолошка конФеренција Друга међународна сеизмолошка конференција одржанаје у Страсбургу од 24. до 28. јула 1903. На њој је учествовала преко својих делегата 21 држава: Јапан, Русија, Италија, Енглеска, Аустрија, Угарска, Босна, Грчка, Белгија, Бугарска, Румунија, Шпанија, Португалија, Холандпја, Сјед. Државе у Америцп, Мексико, Аргентина, Чили, Швајцарска, Шведска и Немачка,1 а осим њих и многи други стручњаци. Најважпији резултат рада на тој конференцији јесте дефнннтивпа установа „Удружење Држава“ за организацију међународног испитивања земљотреса. Претходним споразумом, закључено је да предходна егзистенција тог удружења траје 12 годнна, почевши од 1. априла 1904, а обавезно је за све државе које нзјаве свој пристаиак председннштву сталне комиснје. Утврђено је функционнсање поменута трн органа удружења. Цен1 На ту велику међупародпу конферепцпју била је позвапа п Србија, Директор Оисерваторије, као позвапи, иријавно се бпо да учествује али ,је пред само отварање те копференцпје морао отказатн учешће паше државе, јер ондашн.п министар просвете није могао наћи око 300 дин. трошка колико би стало паше учешће у тој међународној конференцијн научној.