Delo

X Р 0 Н II К А 245 његове даље студије и општег и специјалног значаја за сваку земљу. Ну тај огромни посао, апсолутно се не може известп без потпоре свих сеизмолога. Ради тога споразума, узели су иницијативу немачки сензмолози на предлог г. Г. Герланда у Страсбургу: г. г. Хелмерт (Потсдам), Најмајер (Хамбург), Рихтхофен (Берлип), Супан (Гота) и Вагнер (Гетинген), те су у августу 1899 г. упутили „позив за осннвање међународног сеизмолошког друштва“ свима државама (опсерваторијама). Први циљ оснивању тога друштва биоје више приватног карактера. Хтело се, да се постигне узајамна веза између појединнх сеизмолошких стација и појединих стручњака по томе послу. Програм тога удруживања имао је ове тачке: а) . Највеће старање о методичком пспитивању макросеизмичких појава у свима земљама, нарочито у оним, у којпма нема никаквих сеизмолошкнх стација и које су с тога мало познате у погледу земљотресних испитивања. б) . Највеће старање о установи једноликих макросеизмичких носматрања. в) . Публиковање посматрања у изводу у једној свесци као прилог уз часопис „Већга^е гиг 6аеорћуз1к“, који уређује г. Г. Герланд. 2. Нрва међународна сеизмолошка конФеренција Горњи позив наишао је на најживље одобравање у меродавним круговима. Резултат је био, да је на заузимање г. Г. Герланда и немачког мпнистарства спољних послова одржана прва међународна сеизмолошка конференција уСтрасбургу од 11. до 13. априла 1901. Главни задатак те конференцпје било је прппремање за оснивање међународног сеизмолошког друштва. На тој конференцији биле су преко својих делегата заступљене државе: Белгија, Немачка, Јапан, Италија, Аустрија, Угарска, Русија и Швајцарска.1 Осим тога ту су учествовалп и многи други научници. Иретресањем разних питања у постављеном циљу доведено је до закључка да се оснивају поједине сеизмолошке стације и 1 Ондашња српека Влада нпје могла наћн средстава да п наша држава буде заступљена на том научном концерту међународне службе.