Delo

назван „Позилипова Пећнна“. Он везује Напољ спредграђем Тиоп-ОгоНа. Саграђен је нспод рта Позилита, који дубоко залази у море, дужина тунела износи око једног километра. Размере овог тунела далеко надмашају димензије садашњнх. Јер с једног и другог чела висина тунела износп 25 метара, а у средини 7 метара. Разлог ће томе бити, да се тунел што боље осветли дневном светлошћу. Ширина му је опет 7 метара. Зарад проветравања пробнјено је неколико косих окана. — Данас у том тунелу расипљу 42 гасна пламена. Веле да је грађен за време цезара Августа, али вероватно је да је још старији. Пзнад чела тог тунела с варошке стране ночива, по причи, Вергилије, славнп римски песник. II у средњем веку рађено је на тунелима, али су то били махом подземни ходннцн — лагумн — око манастира н цркава илн властелинских дворова. Од већнх радова остаје само један, и то недовршен: тунел између Нице и Ђенове. Радовп на њему отпочети су 1450 године, па су прекннути и за тим опет обновљени у XVIII веку, али су напуштени кад оно Французи упадоше у Италпју. Али кад би смо наше претке довели пред још недовршен тунел, кад би смо им показали каквим алатнма располажу данашњи техничари прн бушењу тунела, они би се зацело морали задивптп, Само ту не би било баш ништа зазорно за наше претке, јер и многи данашњи становници не би им умелн објаснити чему који алат служи и како се при раду поступа. Да се то не би десило н читаоцима „Дела“, ми ћемо укратко да изложнмо ток рада око извршења тунела, нарочито са обзиром на најновије величанствено дело модерне технике. Али пре но што приступимо опису рада, мислимо да неће <шти на одмет да се запитамо: Па нашто ће тунелн? У којнм се приликама одваже људн, да зађу под земљу где рад и скупо стаје и споро напредује, где је тако опасно по живот радника? Да би смо одговорнлн на ова питања, треба најпре да имамо на уму, да се данас тунели поглавито раде зарад провођења железннце. Код железница, као што знамо, колосек служп и као путања п као управннца кретања воза. Као путања, шнне су прилично глатка путања; између шина н точкова трење, које и чини да се могу кола покретатн дуж њих, од прилике је десет пута мање но на обичном друму, те зато путања железничка не сме нагибати у оноликој мерп колико путања обичног