Delo

260 Д Е Л 0 могу да се држе но један поткоп великог профила, јер су код малих профила мањи и бочни притисци стења. Овај је други поткоп учинио још једну важну услугу. Нанме, кад је при раду навалила грдна досад невиђена вода у поткопу бр. 1, могли су да је савладају само тиме, што су је испустили кроз поткоп бр. 2. Тако се једног лета и зиме у годинама 1901 и 1902 појавише на јужној страни јаки извори на дужини од 30 метара између километра 4,396 и 4.426 Ти су пзвори носили најпре 200 па после 860 литара у секунду. Ову су сву воду провели кроз подкоп бр. 2. и тиме створили могућност, да се настави рад у поткопу бр. 1. Па и дан дањи још служи подкоп бр. 2 за оцеђивање воде све докле год не буда цео тунел бр. 1 готов п док се испод шина не изради олук, којим ће вода редовно отицати. Кроз поткоп бр. 2 проведене су и оне огромне цеви кроз које се проводи вода под притиском потребна за терање бушилица и вода за расхлађивање ваздуха; цеви кроз које се проводи збијен ваздух, који тера локомотнву, што служи за вучу. Ту су и телеграфске жице. Тнме дакле нијезакрчен ниуколако поткоп бр. 1. Да оставимо техничке детаље које би још требало све навести, те да се види какве су огромне тешкоће биле прн овом раду и по којима би се тек могло правнлно оценити какво је циновско ово дело данашњег човечанства, а да поменемо самО/ како је друштво и управа радова водила бригу о самим раденицима. На раду има око 3000 раденика. За све ове људе брине се Управа за све до ситнице. Тамо се дневно ради по 8 часова. Радннци су дакле подељенп у три групе и смењују се сваких 8 сатп, јер се ради дању ноћу, без престанка, Прва смена је у 6 часова изјутра, друга у 2 по подне и трећа у 10 часова у вече. Да се радници не би морили ходом од кућа до радилишта, уведепи су радннчкн возови, који доводе и одводе раденике. Да раденици не би нрозебли излазећи из врелог тунела, често у поквареним хаљинама, управа је удесила, да радпнци прп излазу добију преобуку и да се окунају. Ово је учинило, те је стање раденичког здравља врло добро. У тунелу се труде да све буде чпсто и да је ваздух свеж, те су тпме избегли заразну болест, која је људе косила за време рада у готхардском туиелу, и која у весигралским рудницима