Delo

КРНТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 263 — Не стоји поред имена на предњој, насловној страни, али стоји на нолеђини. — Е, ако је тако, рекао сам му, онда ћу вам ипак написати реФерат. II после тога пошто сам се и сам уверио да је тако у ствари, напротив, са задовољством сам сео да наппшем ово неколико речи. Јунак је овог романа Никола Загорски медецинар шесте године, који је све своје силе свео на то: да нађе „правог задовољства од овог живота, праве забаве, која и срце и тело задовољава.“ Само залуд је то тражио, јер: „он није знао сам себи да скује план па да оствари те жеље.“ Међутим, како изгледа имао је прилично решења за то, јер: „искрепо рећи, за шест година иачинио је свега један испит, и то још прве две године, када је дошао у Беч. Четири године није се бавио у опште штудијама.“ Све то време, како изгледа заносио га је великоварошки шум „он му је и без његове воље стварао и натуривао примамљиве слике среће са женскима лепог и гипког стаса, живпх невиних очију, са похотљивим, али ипак чедним осмејком... Гледао је у женска лица, у страсне погледе девојака и обле Форме и запосио се мишљу о нарочитој љубавиПри том је чезнуо за љубављу страсном, иламеном, да се вечито успаљу.је а да та љубав у њему никад не гасне.“ Као што видите господин медецинар је колосалан. Та даља љубав му је била некаква Фрици, од прилике деведесет девета на реду како нам господин писац представља, знајући, као добар романописац и учитељ свога народа, да нам те тако важне ствари не сме прећутати. Али Никола је стално тражио нешто друго, а за то, као што сте видели има прилично времена. II једнога дана, шетајући се улицом, а стално, и беспрекидно обузет горе наведеним мислима: „Застаде узверен и запањен, но ипак усили кораке напред. Поред њега ирође једно женско чељаде, које није могао више да заборави од како га је први пут видео.“ То је била нека Ана. Приђе јој, али: „не нримам познанства са улице“ беше њен одговор. Па ипак то није пигата сметало. Истина, њега је то у први мах ужасно збунило, јер је мислио: „да девојка, која воли, мора ма на који начин пристати са истим мугакарцем, кога воли,“ али није дуго прошло, а та девојка, која је била из врло добре куће, (отац јој је био виши чиновпик у градском већу) која је „врло фино изображена,“ већ је била његова.