Delo

264 Д Е Л 0 А да видите само каква је то девојка била. „Када је на пр. изговарала реч конзерваторијум, она је наглашавала ту реч на слог то, а слушаону се чињаше као да слуша приповетку о каквим чаробнпм дворовима.“ Кажем вам нешто колосално! Само и та девојка из боље бечке куће била је некако на Николину сорту: и она је, и норед Николе, водила још неколико љубави. Том приликом нас пнсац уверава како су све Бечлике, ама баш све такве. За доказ тога ирича нам ово. Некакав Драганић, опет наравно добар Србин, студент као и Никола, живи с неком старијом Мацарицом која га и храни. Да би човек имао гнто више трошка, он удеси да љегова Маџарица издаје кост, и, по његовом наговору, на храну им дођу све сами Срби ђаци II сад да видите чудо невиђено. „Овн млади људи за кратко време огласише рат свима женскима од четрдесет иартаја, и све што је у кући било за љубав, све је било за месец дана освојено...“ „Као болест међу женске уђе у кућу љубав са Србима ђацима и беше грдна срамота једној женскоЈ у кућн не иматп Србина ђака за обожаваоца. То је значило не имати нпкакве дражи, никакве способности за љубав, то је пак за Бечлику срамота.“ Пошто је прошло извесно време и Николу у љубави његовој с Аном, помагала чак и новчано н Анина мајка и Анина тетка једнога дана добије Никола позив „да се има пријавити кроз три дана окружном суду за VIII округ.“ Кад је отишао рекли су му да по тужби Аниној има да издржава — сво.је дете. II „као струјом дочарана прелети сва прошлост његова са Аном и сав остали живот и стајаше ту пред судијом са пуним уверењем о свом ниском карактеру.“ Тек, то и толико било је довољно, да примора Николу на издржавање свога сина. Ана је изјавила „да је дете Николино и на основу ове изјаве Анине, суд осуди Николу да нмаде издржавати уз очинску љубав и очинске остале дужпости према своме сину.“ Осим те и такве сцене из одпошаја Николипог према Ани, коју нам је, као што се види, писац изнео, јамачно ради вас и питања нашег женског света, има још н много других, које су, најблажије да се изразим, скапдалозне. Ево н. нр. шта господин доктор пише о једном детету нз боље срнске куће из Војводнне о петнајестогодишњој Јели. ћерки градскога лекара Србнна. „Страст у њој сазреваше, постајаше све силнија и девојче не умеде владати собом... Иоче ноћу устајати из постеље и при једва