Delo

27 2 Д Е Л 0 и инструкције отомаеске владе вадијама (2. децембра 1902.) требало је споменути опширан реФормни план (14. децембра 1902. год.). Г. ВИНоИ-а, енглеског консула у Солуну, који је у главном послужпо за базу раду г. 31ее§;-а. Нарочпта је пажња обраћена на меморандум руско-аустриски од 21. Фебруара 1903., први акт „двеју највише заинтересованих сила,“ чији је задатак, да у име Европе, васпоставе ред увођењем реФорама у полицији, жандармерији и Финансијама. Најзад је донет и текст Мирцштешког споразума од 22. октобра 1903. За доказ турске неспособности да се путем реФорама спасе свог тешког положаја, г. Воинов потсећа да су сви реФормни покушаји (хати-шериФ од 1839, хати-хумајун од 1856., закон о вилајетима од 1880. и реФормни пројекат од 1896.) остали, као што је добро познато, без резултата. У завршном делу (Бугарска влада и македонско питање) писац понова наглашује да је Македонија бугарска земља. Полнтику Србије и Грчке за одржање з1а1и8 сјио на Балкану сматра као природну последицу њихове слабости (стр. 195). Кнежевска влада чинила је и чини све, вели г. Воинов, да одржи добре односе са својпм моћним суседом но ако патње бугарског народа у Турској не престану, једино средство за његову заштиту је оружје. Дело г. Воинова заслужује пажњу као посао чисто шовинистичке природе. С те стране би могло да послужи за пример и поуку, јер је Македонија земља завојевања, а ко буде показао више воље и рада имаће више оспованих нада. При свем том овако нскључив рад Бугара, њихова вера да ће, поред свих досадањих наседања, једног дана усиети да свој сан остваре, противно животним интересима и асиирацијама осталих народа на Балкану, само утврђује у мишљењу озбиљпе научнике и државнике европске (који т. р. држе у својим рукама судбину нас Балканаца), да смо ми народи још довољно неразвијени, да би смо разумели велику потребу о узајамној трпељивости ради одржања мира и општег напретка. Неуспех револуције очити је доказ, да наиори Једног народа, ма колико онн били велики, пису довољни да ослободе све остале. Кад Русија преживљује једну од највећих криза упутарњих и води рат од недогледних последица; кад се Италија налази на раскршћу да ли да подели са Аустро-Угарском сФеру утицаја на истоку Јадрапског Мора или да се и даље оружа и утврђује границе према свом савезнику, једна од најпречих дужности Србије, Бугарске и Црне Горе је да здружене штите своје сународнике у Турској и уједињене, оружаном руком, сузбпјају даља завојевања Аустро-Угарске. М. Ђ. Милојевић