Delo

КЊИГА 35. СВЕСКА 3. Д Е Л О Јуни, 1905. гол. П 0 Е 3 И Ј А ТЈ4ХА СРЕЋА У скровитом кутку мирно је и мрачно, Липа шуми, силно мприше и гуши: Опет вече једно топло н прозрачно Што мир собом НОСИ II спокојство души. У твом меком крилу глава ми почива. Животом и болом душа растрзана У љуљкана песмом опет слатко сннва, II нестаје беде једноликих дана. Грлиш ме н стнскаш твојом руком белом, Привијаш се мени страсно витнм телом II предајеш жељно целом душом младом. II у том тренутку среће сакривене Ја затварам тихо очи уморене Пред бедом живота п вечптим јадом. Милутин Јовановић о. 19