Delo

294 Д Е Л 0 — Шта?... грабовино, — крс’ ти твој влашки! — разгоропадн се, Хасан-бег, па за сабљу. Како понта на Шоботу, ни овај не буде лијен, но за крнковачу. — Удри, — лук ти требињски! балијо од балије! — повика, па нави пушку и унесе је у прси капетану. Хасан-бег стаде ђе се нашао и зину од чуда. Кавази притрчаше те га заклонише и склонише, а наш ти Шобо одјезди побједнички куд је био наумио. Ови и оваки догађаји истакоше Шоботу на ону висину коју је заслуживао; и убрзо по слому задртпх бегова и капетана Алп-пашнна паса, он и његов дом у Плани заступи Хасан-бегов бафт и господство над требињским кадилуком. А глас о њему доприје до самога цара на Босфору. Ма покојник — мир му с душом и анђели бежји! — што бијаше вјешт и шехирет, то је за причу. Гледао је увијек да његова појава буде веза измирења и пријатељства између православних и мухамеданаца, између туркуша и потурица и између раје и царских људи. Кад се на глас Невесињске Пушке распалио устанак у Херцеговини, Шобота је, наравно, био уза своје балије а под султановим барјаком; али кад је црногорска војска притекла у помоћ својој српској браћи у Херцеговини, Шобота је био први од побијеђених босанскнх хоџаковића који је црногорског књаза дочекао са сол-и-хљебом. Да; то је онај исти Шобота, што је књазу Николи, кад га је питао: „Ко највише лаже, Шобо?“ — креснуо у брк: „Валај, књаже, они коме се не смије рећ’!“ Кад пак бечко-будимски памет-насилник одбучи од патишаха крајеве од Плоче до Фоче и од Саве до увора Таре у Дрину, увиђе Шобота: да је из неслоге, међусобица и предрасуда проистекла сва несрећа, те се без икаква околишења труђаше да у свакој згоди допринесе, да се вјерске пукотине на пзрапављеном тијелу нашег племена залијепе и замире. А заклетпјег диндушманина нијесу Швабе имале докле се крсти и клања. Рахметлн Хамид Зуков, па кад би могао устати из гроба могао би причати: какав је дочек ирипремио незваном госту поред њега и Шобо под Клобуком. Неописано је мрзио све што је швапско, на ма то и сухо злато било; а за највише њнхове „нексиие хадете“, у које Шобота урачунаваше и ћесарске државне устаиовеА