Delo

ПОД ЈАВОРОМ 293 држава, нарочпто црногорски кућићи и заостатци дубровачке властеле. Још од доба Турханије па све док није Швабо уљегао у Босну и Херцеговину внше је он чуда преживио но што је и у сну могао снити. Сви су се кумбуљи ломили о њ, као усов о греде; и он је изпшао из свих сојли испршен, али у души грохнуо. За дивно је чудо да је то једини потурица у свој Херцеговини, жоји је своје иновјерне сународнике и признавао за браћу и према њима се пријатељски понашао. У цијелом билећском кадилуку у домаху његове власти и утицаја нико, па био то и царев син из Стамбола, ни најгорем рајетпну није смио казати: помак' се тамо! ни: црно т’ у око!. . Природно је, да га је сиротиња раја вољела, млађи га поштовали и слушали, а једнаки и старији мрзјели и не једном му јаму поткопавали. Док је био у свој својој сили и збру чувени, мудри н осионн требињскп капетан Хасан-бег Ресулбеговић, за доба Алп-пашино, Шобота је био момчуљак од својих двадесет година. Причају, како је Хасан-бегу крепао омиљени му пас, Шаров, и он од више дерта, жалости и хасилука наћерао рају да му кука и нариче за Шаровом. Раја као раја, шта ће? но удари у кукњаву и дерњаву колико је грло доноси да јој цио дуги дан дођи на јаде! Ђаво ће ти однекуд нанејити Шоботу. Хасан-бег га угледа с куле, и пошље кавазе те га сврате. Како је у њему прозирао себи и свом хоџаку будућег опасног премца, и како је режао на њ што се највише дружи с „Власима“ и стоји с њихове стране, то намисли искористити ову згоду и оцрнити га једном за вазда. Зато му сусилно наредн, да кука и нариче с осталом рајом над његовим мртвим Шаровом. Шоботи ударише пламенови уз образ, хбтн се руком на оружје, — али се предомисли, стаде више псеће стрвине па се раскриви што боље може: — „Куку, Шаро, од Требиња главо! „Тебе жалп све Требпње равно, „II сва Шума с Поповом до Блата „К'о рођеног брата.... „А Хасан-бег к'о оца п мајку!...“