Delo

296 Д Е Л 0 Међутим се у потаји спремаше да докона свој давно скројени и тек започети план под црно-жутом заставом, на којој стоје забиљежене крвавим словима крваве ријечи вандалског смисла: „Бгап^ насћ Об1еп“ сједне, а аи с1е1а с!е Мћгоућха с друге стране. Па, како му за ту сврху требаше што више војске и како се сам осјећаше нејаких плећи и у самим окупираним покрајинама, а пошто су Срби све трп вјере из Херцеговине и Босне доспјели до на врх војничког савршенства, то — ма да ни по одредбама бездушног берлинског трактата на то није опуномоћен, поради да пх регрутира. Србима, православним, објашњаваше ту намјеру као спасоносно дјело по њих и њихову порабоћену браћу под султаном, која пет сто година чаме и страдају под тиранским топузом и бакрачлијом, — те да им сопствени интерес налаже да га у том правцу подрже и потпомогну свом снагом. Католицнма се приказиваше као њихов вјерски сабрат, и стављаше им у изглед грдна богатства и нарочите привилегије ако му помогну да успије у свом пакленом циљу. Мухамеданце пак у једну руку завараше да је то по вољп и дозволи самога султана: да му они и у Старој Србији и Маћедонији као у Босни п Херцеговини уведу ред и мир па му их уређене и умамурене у своје вријеме санћим опет поврате, — а у другу им пријећаше да се морају силом-милом подати жељама од Беча ћесара. А ђе не могаше продријети нн тако ни овако, ту гладне бечалине засипаше златним грумењем. У том циљу се одмах, првих година окупације, размиљеше по народу аустрински чиновнпцп на све стране но Херцеговини. Куд-год се макнеш, набасаш на њих ђе су, као-но ти препредени лацмани, отаврзли читаве предике — то моле, то савјетују, то пријете, то обећавају златна брда, и медене облаке, то јади их њихови по срцу знали! — обрћу од сваке руке: не би ли Херцеговце наговорили да се онн првн сагласе и пристану уз ћесара, па ће Бошњаци но готову — јер и онако Босна храмље за Херцеговином. Преломи бику рогове, за папке му је лако! — што-но ријек. Ппак слаба фајда. Срби све три вјере, а особито православни и мухамеданци, нарочито подстицанн из Црне Горе и Турске, увиђајући јасно жалосне носљедпце по свој нацнонални опстанак од таког швапског предузећа, н пе хотећи бнти несвјесним јајећаком рушеће германизацнје, најодлучннје се успро-