Delo

П 0 Д Ј А В 0 Р 0 М 297 тивише томе. II по за дуго еу се копља препирке, прекладања, наговарања п преговарања ломила, док није дошло до отвореног окршаја 1882. године. На пола године прије уттанка против Аустрије у Херцеговнни, изађе Раух, предстојник из Билеће, и зареди походе кроз котар. Задатак му је био да се нађе са свпм истакнутијим првацима у околини — кнезовима, муктарима, поповима, војводама, беговима и сердарима; да дозна право распокожење у самој сржи народа; да побиљежи све што чује, види и сазна, и о свему извијести Земаљску Владу у Сарајеву, а ова ће Беч и цара; и да посавјетује главаре да ови наговоре народ да приме ћесарово оружје и даду му ђецу у солдате. Елем, тако идући од мјеста до мјеста, господин Раух ти једног дана бахну са својом пратњом „џенетских хртова“ и у Плану кућп Шоботе Авдијћа. Шобота се десио у авлији; сидио на простртој серџади у хладу под високим и гранатим јавором. Како се предстојник појави, Шобота подвикну на момке те га предусретоше и помогоше му сјахати с хата, кога му прихватише п одведоше у ахар за пуне јасле јечма. Предстојник у пратњи тројице жандарма се упути к барјактару под јавором. Шобота се, намрштен као облак а озбиљан и достојанствен као див, подиже и предусрете госта с „добро ми дошао!“, рукова се с њим и усрдно га ионуди да сједне поред њега на серџаду. Жандарми се поклонише господи, па се удаљише, а Шоботини их синови дочекаше и спроведоше у гостинску ходају. Раух п Шобота остадоше на-само, посиједоше на простирач, измијењаше обична питања, затутумише, и пустише се у дубљи разговор. У толико момцн донијеше ракију и чаше, и послужише учевног господнна и свога сахибију. Шобота прихвати ракију и наздрави — ама све околишно и двосмислено — поглавитом госту, н куцну се с њим чашом тако јако да му пола ракије из његове чаше просу, пожеливши у себи: тако вам се, да Бог да, пасја крв иролила по овом кршу — к’о ће — ако-бог-да!.,. Пошто се обредише неколика пута жеженнцом, Шобота нареди да им испеку каву, па се окрену предстојнику: — Ама, оно, господине прије’стојниче, и ако није код нас хадет да питамо мусафира што је дош'о, но ко-год нас походн