Delo

314 Д Е Л 0 младог пријатеља из једне отмене породице. Најлепша својства ресила су овога човека: младост, лепота, богаство, таленат, племенита осећања беху се сјединили у овога младића. Ну он још у пролећу свога живота беше намењен Смрти. Уметникову оку, које имађаше прилике да из дана у дан прати промену његових црта, не могаше се измаћи, да неизлечива бољка његов млади организам подриваше. Све што је љубав, оличена у пожртвовању родитеља, могла употребити у борби против Смрти, што се постојано и поуздано приближаваше, није било у стању, да над овом однесе победу. Више од десет година размишљао је Уатс о томе догађају: „Неизбежна смрт може за један часак,. ну никако на дуго време победити љубав“ ова је мнсао изражена у слици Љубав и Смрт. Врата једне куће. Мали Амор,. окружен ружама, брани одважно улаз у кућу, у којој станује живот. Ну где, би ово нежно створење могло дати отпора дивовској фигури Смрти, што се крупним корацима приближава прагу и одлучно спушта руку на браву. Њене су уши запушене за преклињања и очајне молбе, а земљи спуштене очи њене затворене су дирљивом погледу љубави, што тражи милости и наде. Ну љубав ипак најзад све побеђује. Већ је помамна бура (на слици Љубав крмани чамцем човечанства)поломила једрила трошнога чамца, на коме плови човечанство и узбуркани таласи терају чамац морскоме стењу. Ну Љубав, која познаје праве путе, крмани истрајно и неуморно. Под њеним вођством достићи ће већ трошна лађица свој смер. У слици Победоносна љубав диже се Љубав у победноме лету свом облацима и у усхићењу кличе име Божанства. Пред њеним ногама леже побеђени Време и Смрт. У оним сликама Уатсоввим, које свој постанак дугују нодстицајима дела из лепе књижевности, огледају се уметникове симпатије према овом или оном песничком мотиву. Све оно што је у стању да душу дубоко троне, да машту заталаса н изазове најленше визије беше се снажно коснуло срца Уатсова. Душа уметннкова дрхтала је од усхићења под утицајима какве дирлшве сцене нз овог или оног песничког дела, као што лотосов цветак, што пожудно отвара своје круннце на месечини пуној тајне, дршће од милине, обасјан бледом светлошћу месечевом. Све слике Уатсове, у којима ове сцене излазе нред нас, изгледају као најлепши снови, које је спила уметникова душа, опијена лепотом. Ту долази Паоло и Франческа да Рамини,