Delo

ЏОРЏ фРЕДРПК УАТС 313 њим нечега заједничкога. Уатс војује за идеју, да је једини правилан начин „Вештине умирања“ (Агз шопехиИ) драговољно ступање пред велнку Богињу, која на крају крајева све изједначава. Његова смрт је љупка, лепа жена са лицем Мадоне, која са љубављу гледа на човечанство. Блага сета разлива се по њену лицу; свечани мир царује у њеним цртама. То је благи анђео, што доноси утеху и спокојство; наш драги пријатељ који нам не долазн ни са каким ужасним вестима и с тога треба без бојазни да се ишчекује. У слици СхМрт крунише невиност „једно мало дете лежи у крилу крилате богиње смрти; овај неми Анђео сажаљења, узпмајући себи невиност, ставља је изван граница зла“ (сопствено објашњење Уатсово). Из овога света који беспорочноме животу на све стране разапиње замке и над палом невиношћу слави своје највеће триумфе, преноси се Невиност у вечно царство љубавн: нимб’, што око њене главе блиста, задржаће смрћу за вечна времена сјај своје светости. Није пак то мржња према младости, што је вечну краљицу довела нежноме пупољку, који још није окусио сласти живота: АИог сН дие11а МопНа Гев^а 8\-е18е Мог1е соп 1а 8иа тапо ип аигео сгше. Со81 Не1 топНо И рт Ие1 Ноге зсе1зе. N00 §т рег 0И10 та рег сИто8(гагз1 Рш сћ1агатеп(е пе 1е созе ессе1зе. (Ре(гагса) (... са ове плаве главе искпда Смрт својом руком један златан прамен косе. Тако изабра она најлепшп цвет у свету, Не из мржње већ да се покаже Впднпја на ономе што је одабрано) УУ мозаику (у цркви Св. Јуде у Хвајтшеплу — \УМ1есћаре1 — предграђе Лондона). Време, Смрт и Суд (који сам уметник овако објашњава: „Време, представљено као тип непроменљиве младости и снаге, иде, руку за руку са Смрћу напред, док им у облацима изнад њихових глава следује фигура Суда са атрибутима вечног закона“). Смрт је нредстављена са очнма сетно спуштеним земљи, на којој лежи расуто увело цвеће. По који откинути цветак лежи у њену крилу. Тамо, где Уатс љубав и Смрт једну поред друге ставља, он је готов, да призна супрематију љубави, ну са извесним ограничењима. Ранијих година својих имађаше он да слика једнога