Delo

318 Д Е Л 0 створова, што живе од чаше воде са једним крином унутра, излази у свој јасности пред нас у салику Данта Г. Росети; сликар бајки и скаски, што својим мистичним очима гледа далеко у други, чаробан свет, који ми не познајемо, поздравља нас из салика Берн—Џонса; доброћудна човека, страсна љубитеља класичнога света, „који душом тражаше грчку земљу“, видимо у салику Лејтна (Бе1°-ћ1оп), престављена у поноситој пози, у којој се огледа достојанство једнога Председника краљевске Академије. Пз портрета кардинала Менинга говори нам благ, помпрљив човек, одлучне воље и гвоздена карактера. Ми осећамо, да је то онај човек, што проповедаше: „Соцпјалног питања не би било више, кад би сваки, био он господин или радник, вршио своју дужност у чисто хришћанском смислу“. То је човек, што са предикаонице смело довикиваше богатнма овога света: „Многи од вас, истина, имају намеру принети каку жртву; ну ви са њом престајете баш на ономе месту, на коме би тек права жртва отпочела“ Интересантно је, да је Уатс, у намери да упозна душу свога модела, често прибегавао једном оригиналном средству. Како се у махом несвесном изразу, које лице добија при посматрању извесних слика, огледа духовни ниво једне личности, то је он својим моделима давао да гледају у његове слике, што вишаху на супротноме зиду, дох их он нортретираше. Уз то читаше Уатс веома много оно што беше написано с личностима које сликаше и брижљиво би прочнтао њихове списе, пре него што би отпочео сликатн их. Уатсов завет, да се духовној лепоти посвети, испуњен је свугде, где је његова кичица била у делатности. „Тицијан лепоту природе преведе у слику; савремени натуралистичнн сликари преносе своју сопствену умешност на платно. Ништа ми пак није тако мрско, као она извесна виртуозност, која је уочљива црта понеких од данашњих наших сликарских школа. Једна така виртуозност производ је сујете уметникове н служи само за то, да гледаоца одврати од главне теме или да лакше нрикрије недостатке извођења“. У нзбору својих предмета, као и у њихову схватању, Уатс је беспрекидно пмао иред очнма племенити задатак једне узвишене уметности. Предмети, које он бира, застрашили би и смелост највећих уметннка, који су игда ностојалн. Ну он се свугде осећа нотпуно дорастао најтежнм нроблемима сликарским — он их третнра са савесношћу која задивљива. Он својим предметпма позајмљује сву леноту,