Delo

ЏОРЏ фРЕДРИК УАТС 319 коју му могу пружити избор форми и сјај колорита. Они днвни аранжмани линија и боја најбоље су сведочанство о томе. Веома су интересантне напомене Уатсове о његовој сопственој технпцп: „Моје урођене способности опредељују ме, да слпкам у бојама; оне ми подстичу тежњу, да на равној површини изазовем илузију рељефа“. Он одбацивашше слице са писаљком „Помоћу ових скрупулозно изведених скица са писаљком постадоше истина исликани цртежи, алп не слике у правом смислу речи“. Дуге припреме сматраше Уатс за изгубљену животну снагу, која би се могла корпсније употребити. Основа његових слика беше што је могућно отвореније боје; при томе му увек пред очима лебђаше мрамор са Пароса. Скицу је увек изводио кичицом. Врло је мало употребљавао течне боје и пре него што би на истом месту слике даље сликао, морале су претходно набацане боје бити сасвим сухе. Његове боје садрже минимум уља и •с тога изазивају утисак фреско-слика. Ну с тога су оне необично трајашне. Своје мисли о нудитетима и о употреби модела ■Уатс излаже на овај начин: „Употребити модел за мене није нешто што понижава: било би одиста смешно тако га схватити, баш и кад би модел припадао оној класи жена, са којима би иначе било не пристојно доћи у додир. То морају, наравно, сви уметници брижљиво избегавати. Оно мишљење дели и лорд Леитон (Ве1оТЦоп), председник Академије и многи други уметници првога реда. Ја сам познавао многе моделе, који беху и остадоше најчасније девојке. Одрећи се модела значило би уништитп праву уметност, јер се без студије природе и човечија тела не може замислити ни једна уметност. Укинути професионални модел значило би увући младога уметника у опасне На180П8. Напредак културе и цивилизацнје доносн собом и повећано претворство. II моје уметничке тежње управљене су на то да ово држе у границама. Моје слике треба у равној мери да се косну срца, и да говору разуму. То бих ја н. пр. хтео постићи у слици Мамоњ, а због тога сам приморан, да нреставим нагу фигуру: Мамон гази једнога дечка без одела, а евоју тешку руку савља свирепо на главу једне девојке. За што сам ове мале жртве иасликао нагима? С тога што су оне типови људскога рода: да су оне биле одевене у одело, онда би пропала снага онога, што треба да престављају као и \оука, која се отуда даје извућн. Може ли око тврдити, да су ове две 'фигуре непристојне због тога, што су наге престављене? Ја их