Delo

ЏОРЏ фРЕДРИК УАТС 323 одликовањем у његовој личности указана почаст свима преставницима енглеске уметности. Последњих година свога живота даде Уатс о своме трошку подићи у Комтну (Сотрћш), једном Лимнерслесу оближњем селу, капелу и гробље. Још 1904. год. беше уметник, и ако 88 година стар, у стању изложити неколико својих слика у Новој Галерији. У јуну исте године паде уметник у постељу услед бронхитиса. 1. јула посети га Гласник Смрти, додирнувшп га лако својом руком, онако како је то уметник сликао и себи престављао. Према његову завештању тело му је спаљено, и укопано норед капеле на највишој тачки гробља. Слављен као највећи сликар свога народа, Уатс је оставио иза себе добар глас и као човек. Његово име изговара се у Енглеској са највећим страхопоштовањем. Никада овај велики човек није за дуга века свога имао непријатеља. Нада све је волео своју домовину. Његов живот је управо само испуњен жртвама, које је својевољно и са највећом љубављу својој отаџбини нрпносио. Ретко је које дело Уатсово, а да није племенити поклон од уметника енглескоме народу. Једна велика сала у Народној Галерији Британске уметности, у којој су изложена само дела Уатсова, само је један мали доказ жртава уметникових. Човек ступа у ову салу као у како светилиште, где царује тајна. Ако тражите хране своме духу, ондајенигде нећете наћи као у разговору са оним узвишеним идејама, које је уметник у својим делима истакао; ако тражите племените насладе чулима ви је нигде нећете наћп у такој мери као пред овим дивним аранжманима лннија и боја. Ако вамјеовај свет у коме је ћошо ћотии Нгриз, испунно срце горчином; ако вам је живот отровала пакост ближњега и очајна сумња у љубав и у племенита осећања се зацарила у вашој глави; ако вам ни наука, ни црква не могу више пружпти утехе, а ви би сте хтели другоме, идеалнијем свету, онда се немојте ни за часак устезати а да не дођете у додир са духом, који вас пријатељски и са саучешћем поздравља из дела Уатсових. Присуство његова геннја донеће несумњиво утехе вашем срцу, а вашем духу нружиће хране, која ће га ојачати и оплеменити. Беч, 1905. год. Влад. Р. Петновић 21*