Delo

352 ДЕЛО са својим молбама и жалбама, беху крајње смућени, али на брзо и они нађоше утеху, у својим философским посматрањима. ,.Но овога пута нисмо имали среће, али ћемо зато другом прилнком. Сад је отпутовао у Кару; кад се буде вратио, тад ће нас без сумње опет носетити. Надзорници, ђаво нек их носи, не хтедоше нас пустити пред њега. То је у ствари. Иначе би се он већ за свачију ствар заузео; то је баш прави генерал, кажу, да он може штогод хоће. II према нама изгледа да је добар. То се и на њему види! Али ове управитељчнће просто не може да види. Добро их чешља, браћо! Други иут кад дође, ту прилику нећемо више пропустити.“ Једнога јутра, тек што ја и Тана устасмо, јавише нам наши укућани, да нас већ одавно чека у ходнику нека старица. Рекосмо да је одмах пусте. Чим је праг прекорачила она клече пред нама. У старој, погнутој женн, једва могадох познати нашу прнјатељицу Подусдиху. „Шта је, шта ти се догодило?“ „Ох баћушко, ох голубе мој! јецаше старица. „Воде је одавде... ох несрећној мени, ох тужној мени!“ „Кога одводе? Куда? „Дуњашу, моју ћерку... у Сахалин!" „А што? То не сме да буде. Устаните, иричајте нам редом. Зашто хоће да је одведу? Тек кроз месец дана излази њен рок. То је лудост, можда само једно брбљање осуђеника.“ „Нпје, није баћушко. То нпје никакво брбљање. Какво брбљање?“ говораше Подусдиха болно јецајући. Ономаде је управник, кад је била контрола, прочитао једно писмено. Све неудате женске, које нису прешле четрдесет година, по заповести генераловој имају се одвести у Сахалин. Данас у један сахат по подне повешће их тамо.“ „Шта ће то да значи?“ прошапута ми Тања бледа као сен, па ме дохвати за руку, као да се бојала да ће да падне. „Она ваљада бунца?“ Одмах ми паде наум давнашња жеља казнене управе, да пусти острв Сахалин пошто-пото населн, као и то, да су н раније чињене оваке експедиције; с тога сам ћутао, макар да ме је ова ствар немило днрнула. „Алп она има свог вереника и мајку! викаше Тања, кршећн руке, та то је нечовечно, то не сме да буде.“ „Како не сме, ето сестро моја, Концова има три своја ван-